Џејмс Пиблс, Мишел Мајор и Дидије Келуз понеће највеће светско научно признање за физику за 2019.
Текст: Ивана Николић
Нобелову награду за физику ове године поделиће Пиблс, физичар са Универзитета Принстон, са двојицом колега – Мајором и Келузом са Универзитета у Женеви. Награђени су за „допринос у разумевању еволуције универзума и Земљиног места у свемиру“, односно за прво потврђено откриће планете ван Сунчевог система из 1995. године.
Они ће поделити новчану награду у износу од око 750.000 фунти, односно 918.000 долара, а свако ће добити медаљу и диплому. Лауреати ће примити медаље 10. децембра у Стокхолму.
Након што је сазнао лепе вести, Келуз је рекао за Би-Би-Си:
„Ово је невероватно. Још од открића пре 25 година, сви су ми стално причали да је то откриће за Нобелову награду. Ја бих одговарао – ма, да, можда, како год“, каже Келуз, говорећи о првој великој планети ван Сунчевог система, коју је открио заједно са Мајором.
Током свих тих година, Келуз признаје да му се дешавало да „заборави“ на откриће: ,,Чак и нисам мислио о томе. Тако да, искрено, ово [Нобелова награда] је било право изненађење. Схватам који је утицај тог открића, али у свету се раде тако велике ствари из области физике, па сам помислио, није то за нас, никада нећемо добити Нобела“, каже Келуз.
„Тренутно сам мало шокиран, још увек покушавам да процесуирам све то“, додаје професор.
Мајор и Келуз су у време открића 1995. године радили на Универзитету у Женеви, на коме Мајор (77) и даље ради и то као професор емеритус. Келуз, који има 53 године, предаје и у Женеви и на Универзитету у Кембриџу.
„Овогодишњи лауреати су насликали слику нашег универзума далеко чуднију и дивнију него што смо икада могли да је замислимо“, навео је Улф Данијелсон, члана Нобеловог комитета за физику.
Рођени Канађанин Џејмс Пиблс награђен је за свој допринос разумевању еволуције Универзума и места Земље у космосу. Са другима је предвидео постојање космичког позадинског зрачења, топлотног зрачења за које се претпоставља да је остатак од великог праска. Проучавањем овог зрачења, научници су могли да утврде старост, облик и садржај Универзума.
„Да није било теоријских открића Џејмса Пиблса, прекрасна прецизна мерења овог зрачења у последњих 20 година не би нам рекла готово ништа“, каже Матс Ларсон, председавајући Одбора за награду за физику.
Пиблс, који има 84 године, такође је допринео развитку теорије о тамној материји и тамној енергији, мистериозним компонентама које заједно чине око 95% Универзума. Поред тога, помогао је и у развоју теоријског оквира формирања структура, који описује како су галаксије и друге велике структуре настале из ранијих колебања густине у Универзуму.
Ове године, Нобелова недеља укључиваће и додељивање признања за хемију, чији ће добитник бити објављен у среду, два лауреата за књижевност биће саопштена у четвртак, док ће награда за мир бити објављена у петак.
Добитник Нобелове награде за економију биће познат 14. октобра.