Ове године најстарија београдска гимназија слави 180 година од оснивања указом кнеза Милоша Обреновића 18. јунa давне 1839. године
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Тим поводом директор, наставници и ђаци школе одлучили су се за низ приредби, концерата, прослава и академија како би уместо једног дана, цела година протекла у обележавању 180 година постојања.
„Оно што од прослава ускоро следи су две академије. Прва ће се одржати у мају у Ректорату, где је, између осталог, и сама школа некада радила док још није имала своју зграду, а друга, планирана за јун, биће одржана у Народном позоришту“, истиче за Елементаријум директор школе Александар Андрејић.
Старија и од Народног музеја и од Народне библиотеке, Гимназија београдска, како се првобитно звала, бива основана указом кнеза Милоша Обреновића 18. јуна 1839. године као део пројекта модернизације Србије. Недуго затим отварају се и Народни музеј и Народна библиотека, те Београд постаје културни центар Србије.
За скоро два века постојања Прва београдска гимназија изнедрила је бројна велика имена, међу којима су краљ Петар Први Карађорђевић, војводе Радомир Путник, Живојин Мишић и Степа Степановић, као и члан Младе Босне Гаврило Принцип, официр и обавештајац Драгутин Димитријевић Апис, али и бројни писци, академици, новинари, песници, политичари, сликари, математичари, лекари и композитори од којих су само неки Стеван Сремац, Љубомир Ненадовић, Лаза Лазаревић, Војислав Илић, Светозар Марковић, Илија Гарашанин, Стеван Мокрањац, Јован Цвијић, Михајло Петровић Алас, Милан Вујаклија, Бранислав Нушић, Оскар Давичо, Моша Пијаде, Петар Кочић и многи други.
Данас сви њихови портрети красе зидове ходника школе кроз које корачају нове, како каже директор школе, „ништа мање успешне и не мање обећавајуће генерације ђака“, док је једна од бивших ученица и аутор овог текста.
Ипак, зграда гимназије се није одувек налазила тамо где је данас. Како наводи професорка српског језика Драгана Стојановић, „школа најпре ради у закупљеној кући Николе Селаковића у Југ Богдановој улици, након чега следи неколико селидби.“
Једно време часови се одржавају у Конаку Кнегиње Љубице. Међутим, овај период траје свега годину дана јер већ 1847. прелази у једну од најстаријих београдских улица која се, према писању Бранислава Нушића, у то време назива Чаршија. У питању је свима позната Улица Краља Петра. Занимљиво је да она назив добија управо у част младог Петра Карађорђевића, који је у школи која се овде налазила боравио свакодневно завршавајући четири разреда Гимназије.
„Школа се потом поново сели, овога пута у Капетан Мишино здање. У Ректорату Прва гимназија остаје скоро пуних 30 година због чега смо и одлучили да у знак сећања на то време поводом прославе у мају направимо малу академију и у Ректорату где ћемо поново одржати један час. Идеја је да све буде у духу оног времена како бисмо га што боље дочарали“, објашњава професорка Стојановић.
Ипак, временом Капетан Мишино здање постаје тесно да прими све већи број ђака, те долази до поделе. Нижи разреди се враћају у Улицу Краља Петра, док виши и даље остају на истом месту, али не задуго, јер се већ 1905. године цела школа сели у Дом Светог Саве.
„Тек на стогодишњицу постојања доноси се одлука о изградњи зграде где ће школа бити трајно смештена.” Тако је 1936. освештан камен темељац, након чега се Прва београдска гимназија званично усељава у ново здање у Улици Цара Душана 61, 1938. године. „На истом месту налази се и дан-данас“, додаје директор.
Фото: Анђела Мрђа
извештај којим на стогодишњицу Прва београдска гимназија добија своју зграду где је и данас
Као и место, тако и називе гимназија мења више пута. Првобитни назив Гимназија београдска носи све док је једина у Београду. Међутим, по отварању Друге и Треће гимназије, и у складу са бројним реформама које следе, школа почиње да мења називе. Једно време после Првог светског рата била је Прва мушка гимназија. Међутим, њу касније почињу да похађају и девојке те бива спојена са Четвртом женском гимназијом и носи назив Прва гимназија.
„У то време, девојке немају права да по завршетку Гимназије наставе са даљим школовањем те је Прва уједно и највиши степен образовања који могу стећи. Са том дипломом највише звање за жене било је учитељица основне школе“, објашњава професорка Стојановић. Након тога, школа добија име по свом бившем ученику, сликару, новинару, књижевном критичару и пре свега револуционару и учеснику Народноослободилачке борбе, Моши Пијади.
Међутим, убрзо по укидању усмереног образовања, заједно са статусом класичне гимназије враћен је и стари назив Прва београдска гимназија, који се од 1990. године све до данас више није мењао.
Писмени задаци из српскохрватског језика у VIII разреду гимназије јубиларне школске 1938/39. године
Писмени задаци из математике у VIII разреду гимназије јубиларне школске 1938/39. године