Најновији, зимски број Елемената чека вас на киосцима широм Србије од среде, 26. децембра
Последње овогодишње издање посвећено је једном од система без којег је живот немогућ – Периодном систему хемијских елемената. Следеће године ће читав свет, укључујући и Србију, обележавати 150 година откад га је објавио руски научник Дмитриј Мендељејев, који вас и посматра са насловне стране петнаестих Елемената. У темату ћете сазнати и да Мендељејев није једини кога су хемијски елементи прогањали, али и одговор на питање зашто је баш њему припала слава. Прочитаћете и како елементи добијају име, да ли овом, најпознатијем систему има краја, а у опширном тексту др Александра Деканског открићете и коме ће стићи писмо адресирано именима елемената из Периодног система.
Да ли вас је некада мучила несаница и на који начин сте се борили са њом? Нови Елементи вам откривају њену мање познату историју: док је данас сматрамо поремећајем и од ње се често и лечимо, наши далеки преци су на инсомнију гледали потпуно другачије, и неретко је сматрали веома корисном. Уосталом, колико је само прелепих песама испевано баш у тим, глувим добима ноћи, и колико је победа извојевано баш тада, уз помоћ месечине?
Елементи вам и у овом броју доносе најновије приче из области која је одавно постала наша свакодневица – вештачка интелигенција. Тако ћете читати о експертима из неколико различитих научних дисциплина који су се удружили како би, декодирањем језика чикашких банди на интернету, реаговали пре но што виртуелно насиље постане реално. Вештачка интелигенција није заобишла ни њиве: све је чешће присуство роботских технологија управо у пољопривреди, те сада, осим „паметних телефона“, имамо и „паметан узгој“, а све у циљу лакше и ефикасније пољопривредне производње.
Уколико сте мислили да су роботи „изум“ модерног доба, погрешили сте – Елементи вас воде на путовање у прошлост и упознају вас са средњовековним роботима – са тадашњим дометима технологије и еманципацијом човека од моћне природе.
Уз препознатљиву илустрацију Боба Живковића, доносимо причу и о једној неправедно запостављеној емоцији – гађењу. Уколико се питате зашто би нечему таквом уопште требало посветити странице, треба да знате да ова базична емоција има две и те како важне функције: прва се тиче исхране и избегавања узимања хране која би могла да буде отровна; друга се односи на избегавање патогена, паразита и поузданих индикатора њиховог присуства. Поред тога, текст „Фуј!Бљак!“ вас води кроз еволуцију гађења и објашњава каква је веза између гађења и људске сексуалности.
У најновијем броју очекују вас чак три интервјуа. Масимијано Буки, професор Универзитета у Тренту и водећи светски експерт из области научне комуникације, ексклузивно за Елементе говори о томе да ли се наука и друштво разумеју и какву улогу у томе имају медији, а какву образовање. О својим истраживањима говори Јелена Владић, која је недавно награђена признањем Danubius Young Scientist Award за најбољег младог научника у Србији, а славни математичар Кит Девлин приповеда о мало познатим епизодама из историје чувеног Универзитета Станфорд.
Читајте нас!