Delegati iz preko 60 zemalja sveta jednoglasno su odlučili da zauvek promene način definisanja jedne od najznačajnijih mernih jedinica – kilograma. Kako to utiče na nas?
Foto: Wikipedia
Tekst: Ivana Nikolić
Petak, 16. novembar 2018. godine, ostaće upamćen kao dan kada se u francuskom Versaju – prvi put od 1875. godine – promenio način na koji određujemo kilogram, jedinicu kojom se meri masa.
Šezdeset predstavnika vlada zemalja širom sveta je tog dana, na Generalnoj konferenciji o težinama i merama, jednoglasno donelo odluku da će nova osnovna mera mase biti električni kilogram. On će biti definisan majušnom, ali nepromenljivom osnovnom vrednošću, koja se zove Plankova konstanta. Elektromehanički instrument pod nazivom Kiblov mehanizam koristiće ovu konstantu za merenje mase objekta pomoću precizno izmerene elektromagnetne sile.
Naučnici su, naime, objasnili da je neophodna modernija i preciznija alternativa starom načinu definisanja kilograma.
„Dobili smo jednoglasno ‘da’, ja se nadam da će takav ishod glasanja biti moguć za mnoge druge probleme u svetu“, rekao je profesor Sebastijen Kandel, predsednik Francuske akademije nauka.
Kako se onda do sada određivao kilogram, i zašto je moralo da dođe do promene?
Naime, „tajnu“ kilograma već više od veka čuvao je trezor nedaleko od Pariza, u kome se nalazio komad metala (cilindrična legura platine i iridijuma), koji je služio kao referentna jedinica kilograma, osnovni kriterijum prema kome se mere svi ostali kilogrami.
Međutim, najveći problem sa ovom svojevrsnom relikvijom – koja se još naziva i majka svih merenja – jeste u tome što ona nije uvek jednako teška, odnosno, nema uvek istu težinu.
Ijan Robinson, ekspert za inženjerstvo, materijale i elektrotehniku u britanskoj Nacionalnoj laboratoriji za fiziku, objašnjava:
„Živimo u modernom svetu. U atmosferi postoje zagađivači koji mogu da se zalepe za predmet, pa kada ga izvadite iz trezora, on se malo zaprlja. Čitav proces čišćenja, rukovanja ili korišćenja tog predmeta može da promeni njegovu masu. Tako da to možda i nije najbolji način definisanja ove merne jedinice.“
Tu nije kraj. Ovaj komad metala može veoma lako da se ošteti – dovoljne su, recimo, mokre ili smotane ruke.
„Možete da ga oštetite, a da to i ne primetite“, dodaje Florijan Bodo iz Francuske nacionalne laboratorije za metrologiju – jedan od nekolicine koji njome rukuju.
Međutim, za širu populaciju ipak je važnije pitanje kako i da li ova odluka uopšte utiče na naš svakodnevni život. Da li ćemo sada na pijacu ili u supermarket morati da idemo sa nekim specijalnim znanjem, ili da li će vaga sada meriti veću ili manju težinu kada stanemo na nju?
Odgovor je – ne. Kilogram na vagama koje mere telesnu masu ostaje potpuno isti. Jedino će metrolozi moći da naprave razliku između starog i novog kilograma.
Težina nas, običnih smrtnika, na vagama će ostati ista kao i dan pre nego što ona zvanično stupi na snagu, što će biti 20. maja 2019. godine.