Шта је то што поленов прах чини толико изузетним и посебним, па му је посвећена читава једна наука?
Фото: Денис Викић
Текст: Иван Умељић
Термин палинологија, настао 1944. године, представља комбинацију грчких глагола paluno (разбацао или попрскао), palunein (разбацати или попрскати), грчке именице pale (прах), а врло је близу значења латинске речи pallen (фино брашно, прах) и грчке именице logos (реч, говор). Палинологија је наука о полену или, још прецизније, о поленовим зрнцима.
Шта поленов прах чини толико изузетним па му је посвећена читава једна наука? Да ли то што поленова зрнца нису само прости делови биљака као што су, рецимо, листови, већ представљају својеврсну минијатурну копију биљке „онакве какву је видимо у природи“? Или то што представљају мушке полне ћелије, аналогне сперматозоидима код животиња, па их неки ботаничари називају и „скривеном сексуалношћу цветова“? Да ли то што за разлику од сперматозоида, до жига тучка морају да „путују“ кроз спољашњи свет, одупирући се притом многобројним стресним факторима из окружења? Или то што им на том неизвесном путу, у зависности од дизајна и особина цветова, помажу ветар, али и бројне животињске врсте: инсекти, птице, гмизавци, пужеви, па чак и неки сисари?
Разлог за постојање посебне науке о полену јесте и тај што поленова зрнца карактеришу фантастични облици. Наиме, ниједна од више стотина хиљада биљних врста нема полен идентичног изгледа. Поред облика, палинолози приликом описа поленових зрнаца у обзир узимају још неке особине полена: величину, бројност, врсте и позиције отвора, као и карактеристичну површину зрнаца са екстремно разноврсним структурама. За систематику биљака ови параметри су од ништа мање важности него било која друга морфолошка особина биљака.
Полен кроз историју
Сматра се да су још Асирци били упознати са принципима опрашивања, али није познато да ли су познавали природу самог полена. Ни Грци ни Римљани, као ни средњoвековни истраживачи, све до 16. века, нису успели да расветле загонетну природу и структуре поленових зрна. Нехемија Грев, први је научник који је 1662. године у својој књизи Анатомија биљака описао истоветност облика полена унутар једне исте врсте и тако засновао морфологију полена, научну област која проучава облике поленових зрна. Овај ботаничар је уједно и први научник који је запазио „да свака биљка има свој (карактеристичан) полен“.
Највећи систематичар живог света Карл фон Лине је 1751. године први пут употребио реч полен. Током 18. и 19. века остварен је значајан прогрес у истраживању полена и полинације (опрашивања). Јозеф Конрад Коелројтер је 1766. године заједно са Кристијаном Конрадом Спренгелом поставио темеље дисциплине екологија цветова, наглашавајући значај инсеката за опрашивање цветова. Тада је први пут наговештено и да поленова зрнца играју веома важну улогу у одређивању особина свог „потомства“. Спренгел је први уочио поре и бразде на површини поленових зрнаца.
Јохан Пуркиње и Франц Андреас су, између осталих, пружили велики допринос расветљавању загонетне природе полена. Бауер је чувен по прецизним и веродостојним цртежима (из 1830. године) поленових зрнаца, који се и данас чувају у Ботаничкој библиотеци Природњачког музеја у Лондону. Дугачка је листа научника који су у раном периоду развоја палинологије пружили значајан допринос овој необичној дисциплини. У првим деценијама 20. века палинологија се разгранала у многе примењене специјализоване научне поддисциплине о полену: аеропалинологију, палеопалинологију, форензичку палинологију, фармакопалинологију и, за пчеларство најважнију, мелисопалинологију, односно, поленску анализу меда.
Употреба електронског микроскопа унапредила је истраживање структура и облика површине поленових зрнаца па палинолози сада располажу обиљем изузетних снимака полена. Палинологија је данас израсла у незаменљиво оруђе многих примењених наука, али је, с друге стране, и једна од базичних научних дисциплина са најдинамичнијим развојем последњих година. Морфологија поленових зрнаца је истражена само код десет одсто врста, а тај проценат је још мањи када је реч о истраживању анатомије полена. Да ли као помоћно средство примењених наука или као базичну науку, палинологију, сматрају научници, свакако очекује буран развој у 21. веку.