Priča koju je ispričala nije samo priča o nauci, već i priča o malim zanosima iz detinjstva koji vremenom postanu pasije realizovane kroz ozbiljne životne, ali ili naučne projekte.
„Ja sam ništa drugo do engleski kopač koji je od malih nogu znao da će metoriti i Egipat biti deo njegovog života. Volela bih da me vaši čitaoci dožive upravo kao malog Egipćanina u telu bledunjave Engleskinje iz Mančestera. Verujem da će na isti način doživeti i strast koju imam prema svojim istraživanjima“, kazala je dr Dajen Džonson, engleska naučnica, članica projektnog tima Iron from the Sky, trenutno zaposlena kao samostalni istraživač na Open univerzitetu u Engleskoj.
Ona je, pre svega, egiptolog koji ima kancelariju u Velikoj Britaniji, fizičar koji ne piše formule, istoričar koji nikad nije previše verovao istorijskim knjigama. Kada su motivi u pitanju, Dajen kaže da ih je oduvek bilo na pretek.
„Najbolje da krenem hronološki, jer tako se nekako i stvari slažu u našim istraživanjima ‑ ovo je kao neki veliki mozaik koji gradimo decenijama, vekovima, eonima“, rekla je Džonson.
Njeno interesovanje za ovu temu počelo je kada je imala 12 godina. Tada je dobila na poklon prvo parče svemira ‑ svoj prvi meteorit.
„Vremenom ne samo da sam naučila da razlikujem pojmove kao što su meteori i meteoriti, već sam razvila ‘metod’ kako da to kamenje sa neba tražim u svojoj okolini ‑ Mančesteru, Hadersfildu ili Šefildu. Nakon što sam napravila kolekciju od tridesetak kamenčića, rekla sam sebi, Dajen, sad je vreme da pređeš na nešto ozbiljnije“, objašnjava sa velikim uzbuđenjem.
Čarobna zemlja
Njeno istraživanje imalo je jedan mali, ali neobičan uvod. „Prvo sam pojela jedan dobar kolač. To je i moj savet čitaocima: nikad ne počinjite velike odluke ako niste pojeli dobar kolač pre toga!“, pojašnjava kroz smeh i dodaje da je fakultet upisala misleći da će jednog dana dobiti doktorat iz astronomije.
„Međutim, nakon osnovnih studija sam shvatila da ono čime ja želim da se bavim i nije baš ono što se danas smatra astronomijom ‑ mene je privlačilo da saznam da li su stari Egipćani imali ikakva znanja o tome šta nam sve kosmos nudi. Videla sam u mančesterskom muzeju nekoliko izvanrednih radova na temu pojave prvih gvozdenih oruđa u dolini Nila, i tada je bilo jasno šta je to ‘istraživanje’ koje sam tako dugo čekala ‑ skupila sam neki novac i otišla na svoje prvo putovanje u Egipat“, dodaje Džonson.
Nakon neočekivano dugog odmora u Egiptu, na kojem je ostala tri meseca, umesto prvobitno planiranih nedelju dana, stupila je u kontakt sa ljudima koji su joj skrenuli pažnju da njena intuicija možda ide u pravom smeru. Činilo se da je gvozdeno doba u Egiptu zapravo počelo mnogo ranije nego što istorija kaže.
Brzo je svoju diplomu astronomije nadogradila masterom u oblasti analize materijala, da bi nakon doktorata u kom je sve to objedinila sa materijalima koje dobijamo iz svemira, upisala i studije iz Egiptologije na Univerzitetu u Mančesteru.
Cilj joj je bio, kako kaže, da na mnogo dubljem nivou shvati ceo proces odrastanja jedne velike i značajne civilizacije kao što je egipatska. Njena ljubav prema Egiptu vremenom je postajala sve privrženija, te sada redovno posećuje prijateljske porodice u blizini Kaira.
„Nakon mog prvog putovanja u tu čarobnu zemlju desilo se mnogo zanimljivih koincidencija koje su samo ubrzale moj hod ka kombinaciji meteorita i egiptologije. Naime, poznavaoci egiptologije, arheolozi i ostali, do kraja osamdesetih godina prošlog veka nedvosmisleno su smatrali da Egipćani nisu razvili neke posebno vešte tehnike obrade gvožđa, te da ne postoje tragovi da se obrada ovog metala događala u dolini Nila pre nego što je ta era i zvanično, prema istorijskim knjigama, otpočela ‑ oko 1,5 hiljada godina pre nove ere.
Međutim, iskopine koje su izvršene u blizini Girzee otkrile su nešto drugo. „Klasični pristupi ne mogu da objasne otkud gvožđe i njegovo korišćenje u Egiptu u tako ranom periodu i zašto je mnogo gvozdenih nakita nađeno u mnogim grobovima ako Egipat zvanično nije znao za taj materijal četiri-pet hiljada godina pre nove ere“, objašnjava britanska naučnica.
Girzeanska kultura se smatra vrlo zanimljivim dobom starog Egipta. Ona spada u predinastije. Rasprostirala se u oblasti donje i gornje Nubeje, kao i u dolini Nila. Groblje koje je u okolini istoimenog grada smarta se dragocenom zaostavštinom tog doba. To je ono što znamo iz istorije.
„Kada su uzorci iz Girzee doneti u muzej u Mančesteru, saznala sam da među njima postoje zanimljivi tragovi raznih sečiva i sličnih predmeta. Tada sam bila druga godina doktorskih studija i tražila sam specijalnu dozvolu muzeja da mi se odobri naknadna analiza tih vrednih ostataka. Oni su bili prilično ushićeni u vezi sa mojom idejom, podržali su me od početka do kraja, i neizmerno sam im zahvalna“, dodala je Džonson.
Nakon što je svoje analize sprovela na gvozdenim perlama koje je dobila za potrebe istraživanja iz tog perioda, u kasnijim istraživanjima pokazala se slična stvar i sa bodežima, ili makar nešto što je ukazivalo na to da su ovi predmeti u davnim vremenima služili kao bodeži.
Vanzemaljski materijali
„Ono što smo otkrili napravilo je pravu malu revoluciju u našem razumevanju materijala korišćenih u drevnim vremenima ‑ Egipćani su se prvi put susreli sa gvožđem 3400 godina pre nove ere, više od hiljadu godina pre nego što je pojava prvog ‘zemaljskog’ gvožđa zapisana u istoriji. Ali, još značajnije, to gvožđe nije bilo zemaljskog porekla, već je došlo direktno iz svemira ‑ putem meteorita“, naglašava dr Džonson.
Budući da oksidacija materijala u velikoj meri otežava analizu, nije bilo jednostavno objasniti strukturu tako starog materijala u današnjem vremenu.
„Da, to je bio veliki problem“, složila se dr Džonson, „mada sa tehnikama koje smo razvili, mi smo uspeli da zaključimo kolika je količina nikla i još nekih komponenti u sastavu gvožđa koje smo analizirali. U tom metalnom ostatku, procenili smo, original je sadržao skoro 30 odsto nikla.“
Poznato je da je nikl uz kobalt pratilac gvožđa u meteoritima, stoga nije bilo sumnje pred kakvim se otkrićem nalaze.
„Prvi rezultat naše analize je pokazao da smo pred sobom imali najstariji gvozdeni uzorak ikada pronađen i upotrebljen u istoriji starog Egipta. Zanimljivo je da su studije ovih istih perli bile sprovedene nekoliko puta pre naše, recimo 1912. godine, pa onda i 1978. godine, ali nijedna nije uspela da poveže postojanje gvožđa sa meteoritima“, pojašnjava britanska naučnica i dodaje da ih je to veoma bilo začudilo.
Uprkos ovome, Egipćani nikada nisu bili prepoznati u istoriji kao vrsni poznavaoci obrade gvožđa. Prema rečima dr Džonson, razlog tome su važni delovi slagalice koji nedostaju.
„Egipćani možda i nisu znali kako da oblikuju neke uzorke koji su veći i teži, pa su oni završavali kod okolnih naroda koji su imali više dara da usavrše te tehnike“, naglašava onda.
„Jedno od skorijih otkrića je izazvalo veliku medijsku pažnju ‑ tim mojih kolega iz SAD i Velike Britanije je pokazao da je i mač iz Tutankamonove grobnice, koji je pronašao arheolog Hauard Karper još 1925. godine, zapravo načinjen od gvožđa iz meteorita“, naglasila je, dodajući da lepota i stil tog bodeža ukazuju na to da ga nisu oblikovali Egipćani, već da je on dobijen kao dar od drugog naroda ili, još verovatnije, vladara, koji je želeo time da izrazi svoju privrženost Tutankamonu.
Dr Džonson je sigurna u to da istorija jednog velikog naroda mora da bude otkrivena do kraja. „Neke neverovatne stvari smo otkrili, i nema razloga da ne nastavimo. Ja bih volela da saznam da li su Egipćani znali da pred sobom imaju nešto što je vanzemaljskog porekla.“
Uzimajući u obzir način na koji su oni tretirali božanstva u to vreme, očekivali bismo da su se tehnike obrade ili bar čuvanja tog komada univerzuma negovale generacijama kasnije.
„Tog kontinuiteta nema, i mi moramo da se zapitamo zašto“, istakla je dr Džonson.
Doktorku Dajen Džonson ćemo u skoroj budućnosti gledati na britanskoj televiziji Bi-Bi-Si. Ona svoju egipatsku avanturu nastavlja sa televizijskim kamerama koje će paralelno sa njenim istraživačkim radom snimati priloge o tome na koji način je živeo stari Egipat u dolini Nila. Kako ističe, „povezivanje kulture poznavanja i upotrebe meteorita, kao i učenje o drugim narodima, naša je dužnost nakon što sa stola odložimo papire i kompjutere pune jednačina, analiza i kompjuterskih kodova“.
Veliki uspeh tima iz Velike Britanije protekao je uz angažovanje jedne poznate naučnice koja se bavi planetologijom, Monike Grejdi. Ona je omogućila da projekat „Gvožđe sa neba“ zaživi. Ona je dobila veliki grant AHNC (Art and Humanity Research Council) za finansiranje ovog projekta.
Profesorka Grejdi je u svetu poznata pre svega kao jedan od glavnih naučnika iza kometarne misije Rozeta, ali njena uloga u istraživanju Egipta je takođe ogormna.