Друго издање Art + Science програма отвара се 27. априла, у КЦБ-у, а публици ће се, на више локацију у Београду и у неколико других градова, представити двадесетак домаћих и страних уметника
Текст: Добривоје Лале Ерић
Друго издање Art + Science програма у Србији свечано се отвара 27. априла у Дворани Културног центра Београда и, закључно са 25. мајем, публици ће се, на више локација у Београду и у неколико других градова, представити двадесетак домаћих и страних уметника. Први пут учествују и уметници из тако далеких дестинација, култура и сензибилитета попут Јужне Кореје и Перуа, као и победници једног од четири позива на глобалном нивоу – немачка група Квадратуре. У односу на претходну годину, овогодишњи програм је прерастао у истински фестивал уметности и науке, иако га (још увек) нећемо тако третирати.
Основна идеја овде јесте покушај да повежемо досад ретко или тешко повезиво, да детектујемо и прикажемо оне концепте који су актуелни за време и друштвене оквире у којима живимо. Да људима широм света дамо могућност да разумеју важност и улогу науке данас, али из једне сасвим посебне, аутентичне перспективе – из угла уметности. Коначни циљ је стварање мреже која подржава интердисциплинарну сарадњу уметника и научника како би настали радови који користе вредности обе дисциплине. Радови за које чврсто верујемо да носе одговор на питања и дилеме са којима се суочава човек 21. века, и који истовремено помажу науци да детектује и прикаже своју креативну страну, а уметности да открије нова поља деловања и сасвим нове, актуелне и примамљиве теме.
Сада већ давних шездесетих година 20. века, пионирски покушаји уметника, научника, креативаца доносе рана тумачења елемената света савремене науке, заправо унутрашњег света света у коме живимо. Деценијама касније и даље смо пред истим зидом – како можемо дефинисати невероватно разнолике покушаје уметника у било ком делу света да научне поставке, елементе, процесе прикажу својим аутентичним уметничким језиком? Основни, непатворени елемент овде јесте директан, непосредан сусрет и судар уметности и науке.
Пројекат „Европска мрежа дигиталне уметности и науке“ је осмишљен као активни процес са четири круга отворених позива у којима се уметници боре за прве награде – менторске резиденције у ЦЕРН-у, Европској свемирској агенцији или Јужној европској опсерваторији. Под менторским се подразумева директна сарадња са научником из сваке од ових организација, у оквиру које уметник развија свој рад – иницијални концепт с којим је аплицирао на позив. Научник, дакле, у оваквој констелацији није тек пуки посматрач, објекат или референтна тачка, он заправо постаје активни чинилац рађања новог уметничког дела чији је аутор, ипак, сам уметник.
Уметници, међутим, ма колико образовани били, па чак и када долазе са формалним научним образовањем, никада не могу у потпуности да продру у значење и вредности одређених истраживања, односно научних појава. Њихова позиција, стога, не може да буде сасвим тачна, а та прецизност је неопходна у тумачењу научног садржаја, па макар и оног где наука представља тек зрнце садржаја у сложеном калеидоскопу уметничког дела. Са друге стране, попут уметника ма каквог сензибилитета и стилизације, научник је у подједнакој мери истраживач непознатог, онога што постоји, али нам није знано или га не можемо прихватити.
Научник рони у непрозирним дубинама знања, чињеница, теорија и размишљања, и покушава да одгонетне свет у коме живимо. Тај исти свет – свет у коме живимо – тема је сваког уметничког дела икада створеног у људској цивилизацији јер уметнички дух покушава да осветли и прикаже духове света у коме смо или у коме можемо бити. Оба ума, и уметнички и научнички, тако су трагачи за могућим, али неизвесним у коме су промашаји константа, а успеси ретка привилегија. Да парафразирам назив једног фестивала, све су то алхемичари нашег доба који верују да је „будућност једино што нам је преостало да створимо – све друго је већ креирано“.
Уопште не сумњајући да је Art + Science концепт који редефинише актуелне позиције и праксе и науке и уметности, позивамо вас да се препустите неизвесности резултата, узбудљивости приступа и пројеката, и најави онога што неминовно доноси (ближа) будућност. Неумитно осећајући лагану језу, повезујемо се некада невидљивим, а каткад и сасвим физичким жицама и линковима, којима нас уметници увлаче у свој свет. Слутње, стремљења и страхови се остварују откривајући очигледну истину, но није ли то чиста сврха уметности? Да ли смете да утонете? Да ли можете да дозволите да ваше срце закуца јаче и брже, како би га и неко други осетио? Човек или робот.