Које су доказе теоретичари завере проналазили да човек није слетео на Месец и да ли су то заиста били докази?
Текст: Катарина Стекић и Милош Арсић
Година је 1969, 20. јул. Стотине милиона људи широм света прати највећи подухват у историје цивилизације – слетање на Месец. Стотине милиона људи прате сваки покрет и реч Нила Армстронга, База Олдрина и Мајкла Колинса, који ће кроз неколико минута оставити први људски траг на Месецу. Аполо 11 тражи дозволу за слетање и добија од Насе рафал узастопних “Go!”.
Осећа се како тензија у целом свету расте и као да је сваки дах координисан са ритмом дисања храбрих астронаута. Морају да изведу „меко слетање” и да значајно смање своју брзину, иначе ће се летелица распасти од удара о површину. Брзина слетања мора да буде између 70 и 100 процената брзине ослобађања која важи за Месец, односно најмање брзине која је потребна да би летелица напустила гравитационо поље Месеца. Ова брзина износи само 2,38 километара на час!
Летелица се приземљује а од астронаута ни речи. Чекање. Коначно можемо да видимо како се нога спушта низ мердевине и Наса саопштава Армстронгу да га види како силази. Он одговара описујући доживљај пешчаног Месечевог тла под ногама и додаје како је то мали корак за човека, али велики за човечанство. Чују се скандирања и аплаузи са свих страна. Како је чудно што све изгледа као на филму, али је ипак стварно!
Сумњиво слово ”с”
Након изласка из летелице астронаути забадају америчку заставу на тло Месеца. Застава вијори поносно у безваздушном простору. Наравно, ово звучи бесмислено јер је до вијорења могло да дође једино уколико се на њу деловало неком силом. Та чињеница је касније довела до велике сумње и до настанка бројних теорија завере према којима је цела прича са слетањем на Месец заправо измишљена и снимана у неком од бројних холивудских студија где је због Земљине атмосфере и присутности ваздуха вијорење заставе било могуће. Представници Насе су касније појаву са снимка објаснили тиме што је застава била спакована у танку цев те је њено вијорење настало након што су је астронаути развили и померали пре него што су је фиксирали.
Велики број теоретичара завере тврдио је да сенке које се налазе на снмику Месеца заправо откривају да је снимак лажан. Наиме, многи су приметили како сенке падају под различитим угловима што је заправо немогуће због тога што је Сунце једини извор светлости на Месецу. Ово је према њиховим тврђењеима указивало на присуство рефлектора и снимање у затвореном простору. Ипак, ова појава је оправдана неравним тлом Месеца и великим бројем кратера.
Како би стигли до Месеца, астронаути су морали да прођу кроз Ван Аленов радијациони појас који је последица постојања Земљиног магнетног поља. Наиме, присталице теорија завере тврдиле су да би толика радијација ”скувала” астронауте при проласку упркос томе што је летелица и са унутрашње и са спољашње стране била обложена алуминијумом. Представници Насе су тврдили да је то немогуће јер се астронаути у овом појасу нису задржавали те је зрачење које су претрпели занемарљиво.
На снимку се могао уочити један камен са словом ”С” које је теоретичарима завере представљало битан доказ да је неко од монтажера сцене погрешио. Како је слово на снимку симетрично, тврђено је да је готово немогуће да се појави на камену природним путем. Једино овај аргумент није озбиљно одбрањен већ су се представници Насе после већ бројних напада нашалили и рекли како је током развијања снимка, фотограф ово слово намерно убацио.
Астронаути су са собом носили камере које су имале маркере објектива, односно две пресечене линије у облику крста које им помажу да лакше одреде правац и направе боље снимке. Ови маркери су видљиви на свим фотографијама. Пажљивим посматрањем било је могуће видети да се они налазе иза многих објеката на снимку што је немогуће.
Присталице теорије завере су Насу оптужиле за прављење реквизита за снимање слетања на Месец и вештачко убацивање линија за маркере објектива у слике. Ипак, научници из Насе су одговорили кратко и јасно: ”Чак и да смо планирали да направимо објекте како бисмо лажирали слетање на Месец, зар мислите да бисмо убацивали маркере објектива на слике?”
Шест застава
Од првог слетања на Месец прошло је скоро пет деценија и на његовој површини се, према историјским подацима, налази шест америчких застава које су остављане иза сваке од укупно шест посета. Након бројних теорија о лажним слетањима на Месец, научници су трагајући за истином дошли до идеје да спроведу истраживања Месеца са Земље у потрази за постављеним заставама.
Уколико су оне још увек тамо, представљале би јасан доказ човекове посете. С обзиром на то да Месец нема атмосферу, на заставе није могла да делује велика сила и да их обори. Међутим, поменуте најлонске заставе би морале да преживе температурне разлике између -150 и 212 степени Целзијуса, космичко УВ зрачење, радијацију и бомбардовање микрометеора и право је питање да ли су опстале до данас.
Са површине Земље вршена су различита посматрања, али како не постоји телескоп који има толико велику раздвојну моћ, ова посматрања су била безуспешна и заставе нису уочене. Ипак, 2012. године све сумње су отклоњене. На снимцима који су стигли са сателита названог Lunar Reconnaissance Orbiter, који је снимао места слетања летелица, јасно су се виделе сенке које указују на заставе што је доказало човеково слетање на Месец и завршило вишедеценијску расправу.
Све заслуге приписане су алуминијумским цевима на које су заставе биле постављене. Како се алумунијум топи тек на температури од 600 степени Целзијуса, оне су могле да опстану до данас и да покажу да су ”мали кораци за човека, а велики за човечанство” ипак били кораци на Месечевом тлу.