Erik Lander, jedan od najvidljivijih naučnika današnjice i heroj Projekta ljudskog genoma, postao je meta kritike svojih kolega
Tekst: Nikola Zdravković
Erik Lander, jedan od dva glavna naučna savetnika Baraka Obame, heroj projekta ljudskog genoma, postao je, sudeći po lavini komentara širom interneta, negativac preko noći. Nazivaju ga zlikovcem, oportunistom i prevarantom, perfidne, čak i genijalne podvrste.
Povod je njegov članak, objavljen u časopisu Cell, 14. januara, pod nazivom „Heroji CRISPR-a“. U njemu je Lander ponudio istorijat otkrića CRISPR tehnologije, revolucionarnog proboja u oblasti genetike.
U vrlo čitkom tekstu Lander opisuje kako je otkriće jednog tipa imunog sistema u bakterijama pre više od dvadeset godina dovelo do za sada najperspektivnije tehnologije za manipulaciju genima. CRISPR je revolucionarna tehnologija, Cell prestižan časopis, a Lander naučni džin: članak je očekivano buknuo u naučnoj zajednici.
Heroji sa konfliktom interesa
Međutim, ubrzo se javila neverica među nekim čitaocima. Nigde u časopisu ne stoji da Lander ima konflikt interesa vredan stotine miliona dolara. Njegov institut Broad, najuspešniji centar za genetička istraživanja na svetu, spori se sa Univerzitetom u Kaliforniji oko patenta na CRISPR.
Naučnici u suparničkim taborima su Dženifer Daudna sa Berklija i Feng Žang iz Landerovog Broad instituta. Daudna je prva objavila otkriće da se CRISPR, imunološki sistem bakterija, može koristiti za genetske manipulacije. Žang tvrdi da je nezavisno došao do istog otkrića, prvi je predložio upotrebljivost ove tehnologije na ljudske gene i, možda najvažnije, prvi je dobio patent. Univerzitet u Kaliforniji je uložio žalbu – i spor je počeo.
Vrednost takve tehnologije je nemoguće predvideti, ali startap kompanije zasnovane na CRISPR tehnologiji nastaju bezmalo svaki dan, a zainteresovani su i giganti kakav je Monsanto. CRISPR je, kao malo koje drugo otkriće, eksplodirao širom nauke i biotehnološke industrije. Samo se čeka odluka: ko je njen vlasnik?
U ovakvim okolnostima, Landerov istorijat otkrića nekima je pravi trn u oku. Možda najviše Majklu Ajzenu, Daudninom kolegi sa Berklija. Ajzen se, nakon čitanja Landerovog članka, okrenuo društvenim mrežama i napao ga, rekavši da Lander u svom istorijskom osvrtu nije propustio da svog pulena, Feng Žanga, digne u zvezde, a suparnice – pored Dženifer Daudne, tu je i koautorka Emanuel Šarpentije – stopi u masu CRISPR istraživača.
Nije samo novac od patenta u igri: pitanje je i ko će od suparnika dobiti Nobelovu nagradu. Ajzenu su se, u međuvremenu, priključili drugi naučnici i novinari, dok je Lander ostao manje-više usamljen u svom taboru, makar u onlajn sferi. Međutim, Erik Lander je, po svemu sudeći, osoba kojoj nije potreban advokat.
Pre Broad-a radio je u Institutu Vajthed – još jednom od najuspešnijih centara u svetu za genetička istraživanja. Tamo je 1990. osnovao Centar za istraživanje genoma, preko kog se uključio u Projekat ljudskog genoma. Projekat je bio finansiran iz budžeta SAD i Evropske unije, uključivao je institute širom sveta, ali je napredovao sporo.
Suparnički projekat
Projekat je 1998. godine dobio suparnika u obliku korporacije Celera: privatne, profitne ustanove koja je dugo pričala o patentiranju genetskog materijala. Celera je bila manja, jeftinija i što je najgore – njen metod je bio brži. Projekat je bio u nemilom položaju.
Lander je predvodio reorganizaciju Projekta: nasuprot prvobitnim planovima, počelo se sa objavljivanjem mapiranih genoma kako bi bili otkrivani, sa ciljem da Projekat uvek bude korak ispred Celere. Postupak je uspeo, i doneo pobedu javnog i otvorenog istraživanja nad privatnim i tržišnim interesima.
Trka za finiš svejedno je bila jako neizvesna, pa je sa kompanijom Celera pred kraj potpisano primirje, i prvi rezultati mapiranja objavljeni su zajedno.
Preliminarni rezultati objavljeni su 2001, a konačni 2003, mada se dopune i danas povremeno pojave. Pobedom Projekta ljudskog genoma, informacije o ljudskom DNK ostale su javno dobro. Tako je Lander postao heroj, i to onaj klasični, kao iz bajke – poreklom sa ”periferije”, u ovom slučaju iz druge nauke.
Naime, Lander nije biolog, genetičar ili biohemičar, već matematičar. I to talentovani matematičar – još kao srednjoškolac osvajao je nagrade, a završio je studije matematike na Prinstonu, i doktorat na Oksfordu. Međutim, plašio se akademske karijere u tako hladnom i ”posnom” polju. Želeo je više.
Neko vreme predavao je matematiku i ekonomiju u Školi biznisa na Harvardu, pre nego što je, preko svog brata Artura, otkrio jedan od svetih gralova matematike: neurologiju i genetiku. Kada je naptravio životnu promenu i zaposlio se u Vajthed institutu 1986. godine, imao je tek 29 godina. Danas ima 59.
U trci za patentom
Nije ga bio glas autsajdera samo zato što se probio, kao matematičar, da postane jedno od lica Projekta ljudskog genoma i genetike uopšte. Bio je i jedan od ranih glasova koji je govorio o eri ”velikih podataka” (engl. Big Data) u biologiji.
”Veliki podaci” je termin koji se koristi u naukama koje dostignu takav kapacitet generisanja podataka da tradicionalne metode analize postaju beskorisne. Takav je slučaj sa CERN-om, na primer, a Lander smatra da je takav slučaj bio i sa Projektom ljudskog genoma, pa i sa otkrićem CRISPR tehnologije.
Kada neka nauka jednom pređe u fazu ”velikih podataka”, fokus se okreće sa eksperimentisanja u okviru pojedinačnih laboratorija na ogromne međunarodne projekte, sa finansiranjem kojem pojedinačni instituti nikako ne mogu parirati.
Proces prelaska na ”velike podatke” je po svemu sudeći nepovratan. Kao što se fizika čestica neće vratiti u doba ”pre CERN-a”, tako se i genetika neće vratiti u doba ”pre Projekta ljudskog genoma”.
Kao vođu projekta, mnogi biolozi, genetičari i biohemičari videli su Landera kao lice procesa koje će zauvek promeniti njihove nauke. Nakon što je Lander uspeo da pobedi privatne interese u mapiranju ljudske DNK, sasvim sigurno mu je to bilo donekle oprošteno – ali ne i zaboravljeno.
Lander je, nakon Projekta, početkom dvehiljaditih, postao sila po sebi. Preselio je sebe, jednu grupu istraživača i veliku finansijsku snagu u novootvoreni Broad institut, privatnu, neprofitnu ustanovu koja je, za razliku od Vajtheda, fokusirana na medicinu.
Tamo je danas jedna od superzvezda upravo Feng Žang, istraživač CRISRP tehnologije i Landerov ”pulen” u trci za patentom, finansijama, prestižom i Nobelovom nagradom za institut Brod, ali i nezvanični protagonista Landerove istorije otkrića ove tehnologije.
Skrivene u sred pasusa
Kada je Cell objavio kontroverzni članak u odeljku namenjenom nestručnoj publici, prvo je bio dočekan za zadovoljstvom. Lander je jedan od najtalentovanijih komunikatora u nauci, a tekst je čitak i lep. Nadasve, ”Heroji CRISPR-a” se potrudio da isprati celokupan razvoj otkrića, naglašavajući značaj naučnika iz Japana, Španije, Franuske i Litvanije koji su uradili ogroman deo posla.
Na kraju, Lander je zaključio kako otkriće CRISPR tehnologije predstavlja pokazatelj trenda u modernim biološkim naukama – nema više samostalnih istraživača sa velikim idejama, nema više hipoteza: samo kolaboracije, iteracije i komunikacije. Iza ove lepe slike globalne saradnje kriju se, naravno, ”veliki podaci” – ali i izvor optužbi za perfidnost.
U tekstu su, kažu Majkl Ajzen i mnogi drugi, Dženifer Daudna i Emanuel Šarpentije sakrivene u sred pasusa, u moru istraživača koji su naizgled samo doprineli velikom otkriću Feng Žanga, koji se trijumfalno javlja u završnici.
S obzirom na auru neutralnosti i naučne kolaboracije koja provejava tekstom, Landera su neke kolege nazvale ”zlikovcem”, a na internetu se u roku od par dana pričalo o padu njegovog ugleda – mada bi bilo potrebno mnogo, mnogo više da bi se srušio čovek-institucija kakav je on. Rasprava i dalje traje.
”Heroji CRISPR-a” je kritičarima sjajan primer onoga što Lander radi celu karijeru: nesumnjivo talentovan, šarmantan i sposoban, gura nauku napred, sve vreme se laktajući za svoje mesto.