U okviru pregovora za članstvo u EU, Srbija će otvoriti i Poglavlje 25 koje se odnosi na istraživanje i nauku
Tekst: Bojana Milovanović
Srbija je zvanično počela pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, a u nizu najrazličitijih oblasti i pregovoaračkih poglavlja na red će doći i ono pod brojem 25 – istraživanje i nauka. Cilj ovog poglavlja je ispunjavanje praktičnih uslova da Srbija postane deo Evropskog istraživačkog prostora.
Iako formalno nije članica EU, Srbija već učestvuje u brojnim naučnim projektima i članica je brojnih naučno-istraživačkih mreža i organizacija. Pristupanjem naučnom sistemu Evropske unije, državama članicama se otvaraju mogućnosti punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje njenih naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje dodatnih sredstava za finansiranje istraživanja.
Za mlade naučnike u Srbiji, ovo predstavlja novu šansu da predstave i razvijaju svoje potencijale van granica Srbije. Naučnici i istraživači imaće mogućnost da u sklopu brojnih međunarodnih projekata uspostave intenzivnu saradnju, ojačaju kapacitete, iskoriste brojne mogućnosti u ovoj oblasti, kako bi promovisali napredak i razvoj nauke.
Pregovori u završnoj fazi
Razvoj nauke znači i razvoj privrede, pa bi, dugoročno gledano, Srbija mogla da ima velike koristi. Svako poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom podrazumeva usklađivanje sa njenim pravnim tekovinama, a iz Ministarava prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stiže odgovor da je Srbija potpuno spremna za to.
“Obavešteni smo o stavu država članica, da je Srbija u ovom trenutku dovoljno spremna da otvori pregovore o Poglavlju 25. Kako bi bilo moguće pristupiti otvaranju ovog poglavlja, Srbija je pozvana da podnese pregovaračku poziciju za konferenciju o pristupanju. Pregovaračka pozicija se ovog časa nalazi u završnoj fazi pripreme”, kazao je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović.
Državni sekretar u Ministarvu prosvete, nauke i tehmološkog razvoja Vera Dondue smatra da, iako zvanično još nije članica EU i pregovaračko poglavlje o nauci još nije otvoreno, srpski naučnici već imaju konkretne koristi od evropskih integracija i praktično jesu deo evropske naučne zajednice.
„Učestvujemo u različitim programima i organizacija, naši naučnici su već izuzetno angažovani“, kazala je Dondur i kao primere navela učešće u programu Horizont 2020, Eureka, kao i članstvo u ERA (European Research Area).
Prema njenim rečima jedina značajnija organizacija u kojoj Srbija ne učestvuje je Euroatom, telo koje se bavi nukleranom energijom. Dondur ističe i da članstvo u tom programu i organizaciji zahtevalo veća sredstva, i nije prioritet za Srbiju. Dondur je pojasnila da će se otvaranjem poglavlja 25 i zvaničnim približavanjem članstvu Srbije u EU otvoriti veće šanse i sredstva za infrastrukturna ulaganja u nauku i naučne institucije.
COST akcije
Kada je reč o nauci Srbija već ima dosta konkretnih koristi i razvijanu saradnju sa Evopskom unijom. Jedan od primera je i učešće Srbije u Evropskom programu za saradnju u domenu naučnih i tehnoloških istraživanja (European co-operation in the field of scientific and technical research – COST). Ovaj program finansira Evroska komisija.
COST omogućava da se nacionalna istraživanja koordiniraju na evropskom nivou, kroz učešće što većeg broja zemalja. COST “akcije” omogućavaju da se povežu naučnici koji se bave istom oblašću i da svoja znanja razmenjuju kroz saradnju u zajedničkom projektu. Akcija i rad na istraživanju traje četiri godine, a zemlje učesnice se mogu pridruživati i u toku samog projekta.
Profesorka Jovanka Lević iz Instituta za prehrambene tehnologije je predstavnik Srbije u Naučnom komitetu COST programa. “Srbija je izuzetno aktivna u COST programu i učesnici smo brojnih akcija”, kazala je Lević. Želja je, tvrdi ona, da se sve veće šanse u vođenju projekata daju manjim i manjim razvijenim zemljama, a ne samo Frncuskoj ili Nermačkoj. Srbija bi tu priliku mogla da iskoristi.
“Ovi programi su posebno bitni za mlade naučnike, jer im otvaraju nova znanja, pružaju šansu da sarađuju sa kolegama širom Evrope i da napreduju. Predvidjeno je da se u toku rada na projektu provede i do tri meseca u nekoj naučnoj instituciji mimo naše zemlje i za to su obezbedjena sredstva”, navela je Lević.