Teri Pračet, jedan od velikana naučne fantastike, kreirao je svoj Disksvet na temelju naučnih principa
Tekst: Boris Klobučar
Tama je pala na Disksvet. Teri Pračet, pisac i satiričar koji je osmislio likove poput čarobnjaka Rinsvinda, Semjuela Vajmsa, melanholičnog i šašavog lika Smrti, uvek zbunjenog Morta i ostalih, umro je 12. marta, u svom domu, sa porodicom i svojom dragom mačkom pokraj nogu. Pračet se dugo borio sa Alchajmerovom bolešću. Uprkos tome, pisao je sve do kraja života.
Upravo je zahvaljujući serijalu knjiga o Disksvetu Pračet stekao svoju slavu. Ovaj svet je promišljen i opisan do najsitnijih detalja. Kroz svoj univerzum slikao je satiričnu sliku našeg, i karikirao ljudske odnose i slabosti. Opisao je naučne zablude, ali i fenomene iz nauke koji su ga fascinirali.
Koliko ga je zanimala nauka i potreba za objašnjavanjem, jasno je i iz stila kojim je pisao. Pračet je veoma često, nezavisno od radnje, u knjige ubacivao poglavlja u kojima je objašnjavao mehanizme i principe funkcionisanja Disksveta.
I pored priča o božanstvima koja igraju igru sudbine kroz svoje pione na svetu, čitav koncept zakona fizike, hemijskih reakcija i evolutivnih procesa daju njegovom svetu snažnu „aromu“ realnosti.
Disksvet se nalazi na ravnoj ploči, koju nose četiri slona: Berilija, Tubul, Veliki T’Fon i Džeraken. Svi oni se nalaze na leđima velike kornjače A’Tuina, koja polako klizi univerzumom, pa se, kako pisac kaže, ne mora oslanjati ni na šta drugo.
U knjizi Svetlost Čudesnog, drugoj iz serije Disksveta, Pračet opisuje početak univerzuma kao izleganje kornjače iz jajeta, sa već četiri bebe slona na leđima, praveći analogiju na veliki prasak. Kako sam piše, niko ne zna, niti je vidio, veliku kornjaču koja je postojala pre toga.
Disksvet, osim što je ploča, karakteriše i masivna kamena kula, pa je centar mase čitavog sveta na plećima A’Tuina i daje disku stabilnost. Sunce i Mesec zajedno rotiraju oko kornjače, te je Mesec s jedne strane malo spaljen, a ivice Disksveta, kako su uvek bliže Suncu, imaju znatno topliju klimu.
Jedan od glavnih motiva u čitavom univerzumu je magija. Pračet je fundamentalno opisuje kao još jednu osnovnu silu, poput elektromagnetne i gravitacione, a samo magično polje, koje postoji jednako kao i elektromagnetno ili gravitaciono, čini svet mogućim. On je bavljenje magijom zamislio kao „naređivanje prirodi na takav način da vas ona ne može ignorisati“.
Ovo je čarobnjacima izuzetno naporno zbog takozvanog „održanja realnosti“, koje zvuči pomalo kao održanje impulsa ili energije, pa stoga oni čuvaju magiju u magičnim štapovima, poput nekakvih kondenzatora.
Pračet najdirektnije uranja u naučnopopularne vode serijalom Nauka Disksveta, čija je četvrta knjiga izašla 2014. U saradnji sa matematičarem Ianom Stjuartom i biologom Džekom Koeom, nastao je serijal u kom čarobnjaci, usled nezgode sa „nuklearnim reaktorom“, prave takozvani Kružni svet (Roundworld), koji zatim pomno istažuju i nadgledaju. Uz stručne komentara dva naučnika, Pračet se u ovim knjigama bavi evolucijom, kosmologijom, biologijom i drugim naukama koje prate nastanak i evoluciju sveta.
No, nećemo otkrivati o čemu sve govore njegove knjige. Najbolji način da se oda pošta ovakvom velikanu fantastike, satire i promocije nauke u ne tako direktnom, ali veoma interesantnom obliku, jeste hvatanje u koštac sa jednim od sedamdeset sedam njegovih dela.
Teri Pračet je rođen 1948. godine, u vremenu posle rata u Bejkonsfildu, u Velikoj Britaniji. Sa 17 godina je počeo da radi za Bucks Free Press, engleski časopis. Svoju prvu knjigu iz serijala Disksvet, Boja magije, po kojoj je najčuveniji, objavio je 1983. godine. Za života je napisao preko 70 dela, a 1998. godine je dobio titulu „ser“ za svoje književne zasluge.
Alchajmerova bolest dijagnostikovana mu je 2007. godine. Ovo ga, međutim, nije sprečilo da i dalje piše, ali i postane veliki zagovornik eutanazije. Okružen porodicom, prijateljima i svojom dragom mačkom, umro je 12. marta 2015. godine.