Međunarodnoj školi naučnog novinarstva na Siciliji prisustvovali su i naučni novinari iz Srbije
Tekst: M. Nikolić
Kako se moćni digitalni svet sve više rasprostire, zalazeći u sve pore našeg „ovozemaljskog“ života, tako ljudi lagano počinju da dobijaju karakteristike Digimona, a neki trče u susret i novim mogućnostima razvoja Sajber-čoveka. Nauka i tehnologija su ključni pokretači takvog razvoja, a koliko je ovakav scenario zaista moguć, znaće samo oni koji su u stanju da razumeju i prate nove trendove u ovim oblastima.
U tom poslu prenosa vesti, saznanja i novih naučnotehnoloških otkrića široj javnosti, naučni novinari i komunikatori igraju posebno važnu ulogu. Zato je neizmerno važno da i oni sami budu u koraku sa digitalnim razvojem komunikacijskih mreža koje na najefikasniji način mogu dopreti do ogromnog broja ljudi, koji se trenutno nalaze u digitalnoj sferi, a kojih je svakim danom sve više.
Ovogodišnja tema pete Međunarodne škole naučnog novinarstva, koja se odigrala od 9. do 14. juna u sicilijanskom gradiću Eriće, odnosila se upravo na temu digitalnih medija i inovacija u ovoj oblasti. Naučni novinari i komunikatori iz celog sveta (Evrope, Jamajke, Kostarike, Izraela, Rusije, ali i Srbije) bili su u prilici da prisustvuju ovom jedinstvenom događaju i razmene iskustva.
Cilj Međunarodne škole naučnog novinarstva je da omogući novoj generaciji naučnih novinara da iskuse granice naučne prezentacije, ali i da se suoče sa izazovima koje ova profesija nosi. Škola je, dakle, bila namenjena kako naučnim novinarima tako i naučnim komunikatorima, studentima u ovim oblastima, ali i drugim stručnjacima iz oblasti medija i nauke.
Tokom pet dana, učesnici škole su pratili predavanja i radili u grupama koje su vodili međunarodni stručnjaci iz oblasti nauke, novinarstva i komunikacija. Tema ovogodišnje škole je bila „Digitalni svet – kompjuting, mreže i mi“, te su predavanja i prezentacije bile grupisane na sledeći način: naučne prezentacije i medijske laboratorije u svetlu digitalnih tehnologija i načina na koji internet utiče na oblikovanje društva. Dakle, predavanja i radionice ovogodišnje škole su bile na sledeće teme: „Od naučnog rada do uspešne vesti, izazovi naučne pres službe“, „Novinarski uvod u svet mreže“, „Izveštavanje o neuronaukama u računarskom dobu“, „Podizanje naučne pismenosti putem digitalnih medija“, „Kada naučno novinarstvo susretne nauku: Hakaton“, „Medijska laboratorija: od klasičnih medija do multimedijalne redakcije“ itd.
Posebnu pažnju učesnika privuklo je predavanje „Internet i rođenje veba“, koje je održao Fransoa Flakiger, kompjuterski naučnik iz CERN-a. Naime, CERN je između ostalog, poznat i po tome što je mesto na kome se praktično rodio veb kakav danas koristimo u Evropi, ali njegov doprinos u razvoju interneta je generalno jako malo poznat. Ranih devedesetih godina, CERN je bio najveći internet hab u Evropi, sa 80% internet kapaciteta koji se danas nalazi u CERN-ovom kompjuterskom centru.
Lepota Međunarodne škole naučnog novinarstva je i u samoj lokaciji gde se dešava, a u pitanju je Etore Majorana, međunarodni centar za naučnu kulturu, osnovan 1962. i nosi naziv istaknutog italijanskog fizičara, rođenog u Siciliji 1906. Etore Majorana je centar u kom se održava preko 118 različitih škola, iz najrazličitijih naučnih oblasti, a nalazi se u starom srednjovekovnom gradiću Eriće, gde se u tri objekta restauriranih manastira dešava sva visokointelektualna naučna razmena.
Međunarodnu školu naučnog novinarstva u Erićeu su organizovali Umberto Doseli iz Nacionalnog instituta nuklearnih nauka i Fabio Turone iz Udruženja naučnih novinara Italije. Zahvaljujući odličnoj organizaciji škole, podeljeno je 30 stipendija za učesnike iz evropskih zemalja i pet stipendija za učesnike koji dolaze izvan Evropske unije, što je obuhvatilo i novinare iz Srbije, Tamaru Vučenović, urednicu Digitalnih ikonia sa Radio Beograda i Mariju Nikolić, urednicu Radio Galaksije i naučno-popularnog portala Elementarijum, Centra za promociju nauke.
