Drugo izdanje Art+Science izložbe koja dovodi umetnost i nauku na istu ravan, održano je od 27. aprila do 25. maja na nekoliko lokacija u Beogradu i u nekoliko gradova Srbije
Tekst: Dragana Milovanović
Drugo izdanje Art+Science, izložbe koja dovodi umetnost i nauku na istu ravan, održana je od 27. aprila do 25. maja u galerijama i foajeu Dvorane Kulturnog centra Beograda, Galeriji nauke i tehnike SANU i na drugim lokacijama u nekoliko gradova Srbije. Tom prilikom, oko dvadeset umetnika predstavilo se domaćoj publici radovima inspirisanim naučnim i tehnološkim dostignućima.
Ova izložba je deo konkursa globalnog projekta Evropske mreže digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network) na kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera. Tokom prošle godine, autori koji deluju u širokoj oblasti digitalne umetnosti prijavljivali su se za učešće na konkursu pomenutog projekta, koji najistaknutija dela nagrađuje boravkom u Evropskoj svemirskoj agenciji (European Space Agency, ESA).
U Srbiji, po drugi put organizovana je nacionalna selekcija kako bi se izabrali kreativni i autentični radovi za produkciju za izložbu Art+Science. Ove godine, pobednici selekcije su mladi umetnici Isidora Todorović i Marija i Milan Ličina, koji su uz pomoć mentorske i finansijske podrške Centra za promociju nauke realizovali svoje radove.
Isidori Todorović je mentorska podrška astrofizičarke Dragane Ilić najviše pomogla u pripremnoj, istraživačkoj fazi. Njen rad Horologium Nocturnum predstavlja učestalost različitih prirodnih fenomena – rast globalne temperature, pojave NEO (Near Earth Object) objekata i određene manifestacije na Suncu.
“To su pojave na koje čovek može da utiče trenutno, a to ne radi (globalno zagrevanje), one koje bi trebalo da naučnim procesom eliminiše kao pretnju (NEO) i one koje su simbolički kraj svega ili prilika za kolonizaciju svemira (kraj naše zvezde Sunca ne mora da bude i kraj ljudske rase). Na ovaj način, rad formuliše čovekovu neposrednu i urgentnu potrebu da uz pomoć nauke, ekologije i umetnosti promeni svoju potencijalnu kataklizmičku budućnost”, objašnjava Isidora.
Marija Ličina je okrenuta animaciji, grafičkom dizajnu i ilustraciji, a Milan Ličina kreativnom kodiranju, generativnoj zvučnoj i vizuelnoj umetnosti, svetlom i prototipima fizičkih interfejsa. Njihova zajednička audio-vizuelna instalacija Dalekima… inspirisana je pojmom smislene komunikacije.
“Polazna ideja je bila postavljanje pitanja na koji način možemo predstaviti čovečanstvo drugoj, nepoznatoj, možda čak i veštačkoj inteligenciji. Akcenat je na neverbalnoj komunikaciji – u radu nismo pokušavali da stvorimo novi jezik, već je kreirano delo rezultat istraživanja i upoređivanja odabranih reči na četiri jezika (srpskom, engleskom, japanskom i latinskom)”, navode autori, ističući da je sam naziv instalacije osmišljen tako da se obraća onima koji dolaze, a to se ujedno odnosi i na našu sopstvenu budućnost.
Posetioci su imali priliku da u Kulturnom centru Beograda vide i radove pobednika konkursa na globalnom nivou, nemačke grupe Kvadrature. Oni su osvojili rezidenciju u Evropskoj južnoj opservatoriji u Čileu, a želja im je da posete i Međunarodnu svemirsku stanicu, kao i Veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u.
“Nauka, njeni nalazi ili metode jesu, za nas, u neraskidivoj vezi sa umetnošću. Obe oblasti traže odgovore, još uvek nepostavljena pitanja, nove mogućnosti. Naučnici koje smo upoznali u Evropskoj južnoj opservatoriji gaje veliku strast prema onome što rade – odlikuje ih i neka vrsta lude posvećenosti temi kojom se bave – što je pojava koju smo primetili i kod mnogih umetnika”, naglašavaju autori kolektiva Kvadrature koji su se na otvaranju izložbe u Beogradu predstavili nastupom Orbite, dok su u galerijama Artget i Podroom bili izloženi njihovi radovi Mase i Neklasifikovani objekti.
Srpsko-slovenačka umetnica Tanja Vujinović predstavila je radove iz serije Univerzalni objekti u Galeriji nauke i tehnike SANU, specifične po svojoj glitch estetici. Ime ciklusa potiče iz skica i ideja o tome šta su zapravo arhetipski, standardni objekti koji su na raspolaganju u bazama objekata, na koji način im korisnici pristupaju, kako ih menjaju i ispunjavaju projektovanom svešću i funkcijama, kakve uloge im dodeljuju u domenu digitalnih svetova i kako ti objekti figuriraju u tim konstelacijama.
Posetioci različito reaguju na ove “digitalne vrtove” – neki se ne obaziru na tehničke delove, već na poetiku radova, dok su drugi usmereni isključivo na analizu medijskih elemenata. Sama umetnica najviše ceni ukoliko njen rad pokreće otvaranje diskusije na temu tehnologija koje su svakodnevnoj upotrebi.
“Zalažem se za to da se što više aktiviramo po pitanju budućeg razvoja mnogobrojnih grana u kojima se sfera digitalnog i informacijskih tehnologija danas munjevito razvija. Što se više o tome raspravlja, uči i konkretno utiče na budući razvoj, manje postajemo žrtve besmislenih odluka u toj sferi do kojih na žalost ponekad dolazi, jer su motivi iza razvoja novih produkata, aplikacija i usluga ponekad samo zarada”, upozorava umetnica.
Kako bi “probio” distancu koju umetničkoj publici nameće klasičan galerijski prostor, Dušan Rodić se predstavio u foajeu Dvorane Kulturnog centra kompleksnom instalacijom Tuning In kreiranom u saradnji sa autorima Mi-Ah Rödiger i Timo Preece.
“Reakcije koje sam primetio kod publike su osmeh, pokret, znatiželja. Volim kada vidim otiske prstiju po staklu solarnih panela, po tome vidim da publika ima želju da dodirne umetnički rad”, ističe on. Njegova želja jeste da umetnost bude dostupna svakome, kao i da u budućnosti ne postoji razlika između naučnika i umetnika.
Po prvi put u okviru izložbe Art+Science, predstavili su se i umetnici dalekih kultura i senzibiliteta, konkretno iz Južne Koreje i Perua. Mladi peruanski umetnik Aleks Gevara je na svojim delima Ñoqayku, Jedinica i Moždani talasi radio iz znatiželje i kroz eksperimentisanje sa različitim tehnologijama.
“Verujem da je spajanjem umetnosti i tehnologije moguće stvoriti nešto potpuno novo što prevazilazi domete obe discipline. Umetnici mogu da inspirišu naučnike da razmišljaju na nove načine i vide svoju oblast iz druge perspektive, dok umetnici od naučnika mogu da nauče više o logičkom i skeptičkom razmišljanju o nepoznatom”, objašnjava Aleks.
Južnokorejski dvojac Šinseungbak Kimjonghun su se kroz svoje radove Cvet i Mačka ili čovek u širem smislu pozabavili pitanjem poverenja čovečanstva prema visokim tehnologijama i pouzdanja u njihovu nepogrešivost. “Kako tehnološke i naučne sile postaju snažnije od prirodnih, suočićemo se sa do sada neviđenim promenama u čovečanstvu. Pošto još uvek imamo kontrolu, budućnost zavisi od nas samih. Potrebno je da budemo realistični pre nego pesimisti ili optimisti kako bismo doneli prave odluke i zadržali ono do čega nam je stalo”, upozoravaju oni. Njihova dela su nakon zvaničnog završetka izložbe Art+Science premešteni u Naučni klub Beograd u okviru festivala korejske kulture Skokni do Koreje.
Istražite više o domaćim i stranim učesnicima izložbe Art+Science.