U Centru

Novi načini približavanja nauke, tehnologije i inženjerstva u školama

U septembru se završava STEM School Label, projekat čiji je cilj da u evropskim školama poveća zainteresovanost i sposobnost mladih za proučavanje naučnih oblasti kroz povezivanje sa tehnologijom i inženjerstvom, a taj povod smo iskoristili za razgovor sa Mladenom Šljivovićem, nastavnikom fizike u Gimnaziji Zaječar

Iako zvanični kurikulumi u Srbiji propisuju podučavanje nauke kroz odvojene školske predmete, bez međusobnog povezivanja disciplina, zahvajujući sve većoj dostupnosti resursa i primera dobrih praksi iz evropskih zemalja i šire, ali i entuzijazmu izuzetnih nastavnika, polako se otvara prostor za uvođenje STEM nastave koja podrazumeva interdisciplinarno učenje nauke kroz povezivanje sa tehnologijom i inženjerstvom (engl. STEM – science, technology, engineering, mathematics).

U septembru se završava STEM School Label, projekat čiji je cilj da u evropskim školama poveća zainteresovanost i sposobnost mladih u STEM-u, kao i da se, razvijanjem odgovarajuće STEM strategije, školama obezbede neophodni alati za angažovanje učenika, nastavnika i drugih aktera u ovim aktivnostima. Projekat obezbeđuje dragocene alate za samoocenjivanje na osnovu kriterijuma koji određuju STEM školu, ukazuje na oblasti u kojima je neophodan dalji razvoj, i upućuje na resurse za trening kako bi škole unapredile svoje STEM aktivnosti (svi materijali dostupni su onlajn, besplatno na srpskom jeziku https://www.stemschoollabel.eu/home). Cantar za promociju nauke bio je jedan od partnera na ovom projektu.

Od 15 škola iz Srbije koje su prve prošle kroz proces samoprocene STEM strategije razvoja, tri škole su dobile titulu ambasadora na evropskom nivou: „Petro Kuzmjak“ iz Ruskog Krstura, Gimnazija Zaječar i Gimnazija „Svetozar Marković“ iz Niša. O značaju i stanju STEM obrazovanja u Srbiji, kao i rešenjima za njegovo unapređenje, razgovarali smo sa Mladenom Šljivovićem, nastavnikom fizike u Gimnaziji Zaječar:

 

  1. Šta verujete da je najveća manjkavost STEM obrazovanja u školama u Srbiji?

 

Preobimno gradivo i nedostatak opreme u kabinetima. Kada se nastavni programi rukovode parolom „Sve je važno“, časovi se pretvore u maratonski sprint u kome nastavnik predaje što je brže moguće, a časovi utvrđivanja služe samo za ocene. A baš na ovim časovima treba uvežbati ono što je naučeno, obnoviti, pokazati na primerima i biti kreativan. To je prilika da odgovorimo na najvažnije pitanje koje učenici postavljaju: „A zašto mi ovo učimo?“. Sa druge strane, nastavna sredstva iz STEM predmeta su preskupa. Da biste opremili jedan kabinet fizike, potrebno je više desetina hiljada evra, a budžet prosečne škole u centralnoj Srbiji je reda veličine 90.000 evra. Tako se modernizacija odlaže već godinama i zbog toga svi gube, a najviše učenici. Naravno da je moguće improvizirati i predavati STEM pomoću štapa i kanapa, ali treba imati na umu da prosečan nastavnik ima toliko obaveza sa papirologijom u školi da je prosto nerealno očekivati da će sam praviti nastavna sredstva koja su mu potrebna.

 

  1. Šta su promene koje treba napraviti u cilju unapređenja STEM nastave, što na pojedinačnom, što na globalnom nivou, šta Vi vidite kao moguća rešenja za prevazilaženje tih prepreka?

 

Najpre moramo da radimo sa nastavnicima. Nastavnici su pod utiskom da se oni ništa ne pitaju, da je uzalud pokušavati sa promenama, sistem je takav da niti stimuliše trud nastavnika, niti im ukazuje na greške koje prave, što je školski primer zanemarivanja. Potreban je sistem koji obezbeđuje i podržava profesionalni razvoj nastavnika. S druge strane, STEM napreduje, otkriva nova znanja. Nastavnici su nekad bili đaci koji su imali svoje snove, i dalje imaju šta da uče, i dalje mogu da se raduju ličnom razvoju, a ja bih rekao: tome da ponovo budu učenici. Ja sam svestan koliko sam toga naučio nakon fakulteta i dalje imam želju da učim. Ogromno je zadovoljstvo koje čovek oseća kad nauči nešto novo, i taj proces se ne završava diplomiranjem. Ipak, svako ko shvata značaj obrazovanja zna koliko je važno imati dobrog nastavnika. Ne možemo očekivati da se sve svede na pojedince čiji je entuzijazam jedino što pokreće prosvetu. To gorivo se brzo potroši i onda imamo umornog nastavnika i nespremne učenike. Takođe, smatram da bi na nacionalnom nivou trebalo smanjiti gradivo i uvesti više manjih projekata, vežbi i drugih aktivnosti.

 

  1. Šta biste izdvojili kao najveće dobiti tih promena, šta je ono što bi đaci mogli da dobiju iz takvih reformi STEM obrazovanja?

 

Ne možemo očekivati da se celokupna nastava odvija na tabli i da pritom bude zanimljiva i drži pažnju. Verujem da bi kroz eksperimente i projekte mogli da pomognemo đacima da razviju logičko razmišljanje, ali i da steknu uvid u način na koji eksperimenti i istraživanja funkcionišu. Kada učimo iz knjige, stičemo utisak da su eksperimenti savršeni. Sve je objašnjeno lako, aparatura je jednostavna, greške ne postoje. Čak su i grafici idealne glatke linije. A onda, kada pokušamo da uradimo bilo koji eksperiment, krene stotinu muka. Morali bismo da učenicima pokažemo razliku između idealnog sveta u udžbeniku i realnog sveta u učionici. Pozdraviću promene koje donosi projektna nastava, ali treba istaći da mi nismo spremni za nju i da se ovim problemom moramo pozabaviti. Podeliću jedan dobar primer iz svoje praske: ove godine predajem maturantima nuklearnu fiziku i da bih ih motivisao, a nastavnici znaju koliko je teško motivisati maturante u drugom polugođu, započeli smo jedan mali projekat sa početnim pitanjem: „Kakav bi stav naša škola trebalo da zauzme ako bi neko želeo da izgradi nuklearnu elektranu u okolini Zaječara (zanemarimo zakonske prepreke)?“. Već na prvom času učenici su shvatili i sami predložili šta bi sve trebalo još da nauče (građa jezgra, tipovi radioaktivnosti, uticaj na okolinu, tipovi nuklearnih reaktora, način na koji rade, zaštitu i iskustva zemalja koje koriste ovu energiju i sl.) da bi mogli da učestvuju u debati koju ćemo organizovati na kraju. Svaki čas počinjemo pitanjem (npr. otkud jezgru atoma energija, zašto postoje radioaktivni elementi…), koristili smo Gajger Milerov brojač da bismo se uverili da postoji i prirodna radijacija, narednih dana ćemo se posvetiti i vestima u medijima koji se bave ovom temom. Osnovni cilj ove aktivnosti bio je da učimo kako da gradimo stav o ovom pitanju i da razumemo prednosti i mane nuklearne energije.

 

Mladen Šljivović je nastavnik Fizike u Gimnaziji Zaječar, Scientix ambasador i član UO Science on Stage Serbia, višestruko je nagrađivan u oblasti nastave fizike i karijernog vođenja, a 2018. proglašen je za jednog od najboljih edukatora Srbije.

 

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs