Na upravo završenom Sajmu knjiga, Centar za promociju nauke je pored gotovo 900 izdanja domaćih naučnih institucija predstavio i nekoliko sopstvenih, objavljenih tokom 2012. godine
Pod sunčevim vetrom
Karin Brijon i Delfina Nagacuka
„Pre mnogo milijardi godina, u hladnom svemiru, unutar ogromnih struktura koje nazivamo galaksijama, pojavile su se prve zvezde. Među svim tim galaksijama prepoznajemo jednu spiralnog oblika. Zabačeni predeo jedne od njenih grana posebno nas interesuje zato što je tu stvoren Sunčev sistem i jedini oblik života koji za sada poznajemo.“
Ovim rečima počinje Pod Sunčevim vetrom, knjiga o Suncu, njegovom nastanku i interakciji sa planetom Zemljom, autorki Karin Brijon i Dalfine Nagacuke, koju je Centar za promociju nauke, u prevodu mr Sonje Vidojević, objavio na srpskom jeziku. Naime, ova uzbudljiva, ali složena tema predstavljena je živopisnim ilustracijama i jednostavnim jezikom. Čitalac se kroz Mlečni put kreće sa lakoćom i usput upoznaje sa novim pojmovima iz astronomije, a saznaje i o hemijskim procesima koji se dešavaju unutar Sunca i na njegovoj površini. Prateći ilustracije, iz centra našeg planetarnog sistema, kroz kosmos se stiže do magnetnog polja Zemlje i efekata koje ono ima na nas.
Na kraju puta, čitalac razume kako Sunčev vetar nosi naelektrisane „komadiće Sunca“, koje u magnetnom polju Zemlje vidimo kao auroru borealis, polarnu svetlost.
Prve hemičarke u Srbiji
Ljiljana Ristić
Prvu diplomu na Jestastvenično-hemijskom odseku Filozofskog fakulteta stekla je Miroslava Dimitrijević 1897, navodi Ljiljana Ristić, autor knjige Prve srpske hemičarke, jednog od izdanja koja Centar za promociju nauke objavio u 2012. godini.
Autorka knjige pozabavila se akademskim počecima srpskih hemičarki na prelasku iz 19. u 20. vek. Od mogućnosti da prisustvuju predavanjima, ali ne i da diplomiraju, pa sve do prvih doktorskih teza i rada u Ministarstvu, žene u Srbiji borile su se za ravnopravnost i pravo na obrazovanje.
Među pionirima studentkinjama krajem 19. veka bile su devojke koje su studije hemije pohađale na Filozofskom ili Tehničkom fakultetu. Broj studentkinja je porastao pošto je 1905. tada Velika škola preinačena u Univerzitet, čime je rešeno i pitanje vanrednog studiranja. Naime, žene su samo na njega i polagale pravo, ali po osnivanju Univerziteta mogle su da prime diplomu, a potom i da rade u prosveti i laboratorijama što ranije nije bio slučaj.
Po rečima Ljiljane Ristić, „od kraja 19. veka pa do Drugog svetskog rata diplome hemičarki i inženjerki hemije steklo je 139 žena iz Srbije. Od njih 139, 18 je diplome dobilo u Francuskoj, četiri u Švajcarskoj, dve u Češkoj, jedna u Nemačkoj, a ostale u Srbiji. Devet žena su bile doktori nauka. Prema broju hemičarki, a pogotovu prema broju doktorki nauka, Srbija je išla u korak sa savremenim evropskim državama koje su bile u ekonomskom pogledu jače i bogatije od Srbije, a u obrazovnom i kulturnom smislu na mnogo višem nivou.“
No, srpsko društvo u to doba ipak nije u potpunosti omogućavalo potpuni razvoj potencijala svojih nadarenih akademskih građanki. Prema podacima koje autorka iznosi, oko polovina diplomiranih hemičarki se po završetku studija udavala i posvećivala porodici, odričući se potencijalne karijere u nauci.
Smem li da brojim?
Ginter Cigler
Knjiga Smem li da brojim?, namenjena široj publici s namerom da joj približi „tajanstveni“ svet matematike, zabavno je i duhovito štivo prepuno anegdota napisano sažetim jezikom, čime je, prema rečima prevodioca Aleksandra Lipkovskog, „autor približio svet matematike savremenom čitaocu, koji nema ni vremena ni strpljenja da čita dubokoumne rasprave i debele knjige, a matematičko znanje mu nije jače od nekadašnjeg znanja obrazovanog čitaoca“.
Srpsko izdanje knjige objavio je Centar za promociju nauke, u saradnji sa Matematičkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti i Zavodom za udžbenike, povodom manifestacije M3 („Maj mesec matematike“), koja je u Beogradu i petnaest gradova Srbije održana od 27. aprila do 31. maja.
Ginter M. Cigler, rođen u Minhenu, studirao je matematiku u svom rodnom gradu i na Masačusetskom institutu tehnologije, a u 31. godini je postao najmlađi profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Odlikovan je „Lajbnicovom nagradom“, najznačajnijim nemačkim priznanjem za istraživanje, kao i nagradom za najboljeg komunikatora nauke. Kao predsednik Nemačkog društva matematičara i inicijator „Godine matematike“, tokom 2008. je u Nemačkoj započeo veliku i šarmantnu ofanzivu u korist svoje struke. Ovu ofanzivu sada nastavlja sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.
Računam na matematiku
Marija Vidić i Slobodan Bubnjević
Prve asocijacije prosečnog građanina Srbije na matematiku su cifre i računanje, ali nemali broj njih pomisli i na „nešto loše“, i matematike se nerado seća. Neki se odmah prisete pismenog i kontrolnog rada, neki misle na sabiranje, profesora ili komplikovan, težak predmet.
Ovi podaci deo su obimnog istraživanja o stavovima prema nauci, koje su u martu 2012. godine sproveli Centar za promociju nauke i Filozofski fakultet u Beogradu. Oni su bili jedan od povoda da CPN u saradnji sa Matematičkim institutom SANU organizuje veliku nacionalnu naučnopopularnu manifestaciju „Maj mesec matematike“, koja se tokom čitavog maja 2012. održavala u Beogradu i još dvadesetak gradova. Povodom održavanja manifestacije M3, najveće i najmasovnije akcije promocije matematike koja je dosad organizovana u regionu Zapadnog Balkana, izdat je i katalog Računam na matematiku, koji je na jednostavan, prijemčiv i vizuelno interesantan način predstavio neke od poznatijih matematičkih problema i pojmova: broj Pi, Galtonovu dasku, pčelinju geometriju, kvadraturu kruga, pitagorejsku harmoniju brojeva, matematiku eliptičnog bilijara i drugih.
R.U.R.
Karel Čapek
Pojam robot se prvi put javio u drami češkog pisca Karela Čapeka R.U.R., koja je prvi puta objavljena 1920. godine. Čapekova drama je stekla svetsku popularnost, a Rosumovi univerzalni roboti, od čega je potekla skraćenica R.U.R., prevedeni su na 30 svetskih jezika i igrani u brojnim pozorištima, pa prikazivani i na filmu.
Povodom manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“, koja je organizovana tokom septembra i oktobra 2012, Centar za promociju nauke izdao ovo kultno delo kojim pojam robot u svim svetskim jezicima zamenjuje do tada uobičajenije android.
Roboti
Marija Vidić, Marija Nikolić i Slobodan Bubnjević
U svetu danas ima više od 4.500.000 robota. Taj broj raste iz decenije u deceniju onako kako automati od čoveka preuzimaju sve više teških, neprijatnih ili opasnih poslova. Roboti rade u većini savremenih industrijskih pogona; oni su prisutni u školama i bolnicama, u vojsci i policiji, u naučnim laboratorijama. Sve više robota radi u domaćinstvima – oni čiste, uklanjaju lišće, pomažu bolesnicima.
Da li će u budućnosti svaka kuća imati svog robota? Da li će umesto ljudi mašine voziti automobile i šetati kućne ljubimce? Kada će naučnici i inženjeri razviti humanoide sa kojima je moguće šetati, trčati, razgovarati? Da li je veštačka inteligencija moguća? Odgovor na ova i druga pitanja nalazi se u katalogu Roboti, koji je povodom manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ u septembru 2012. izdao Centar za promociju nauke.