У центру

Национална конференција пројекта Odyssey

У уторак, 29. септембра, на Факултету драмских уметности у Београду одржана је Национална конференција међународног пројекта Odyssey (Erasmus+ KA2)

Текст: Богдан Ђорђевић

Фото: Марко Рисовић

Више од 50 наставника основних и средњих школа из различитих места широм Србије присуствовало је занимљивој панел-дискусији о примени оксфордског типа дебате у образовању, као и изузетно неизвесној финалној дебати ученика средњих школа у којој су своје изванредне реторичке способности демострирали ђаци Прве крагујевачке и Четрнаесте београдске гимназије.

На самом почетку, идеје и циљеве пројекта Odyssey изложио је национални координатор пројекта Иван Умељић из Центра за промоцију науке. Он је говорио о улози оксфордских дебата у настави предмета из области STEM наука, представио је најважније активности, образовне пакете, резултате, као и улогу међународних и домаћих партнерских организација у реализацији пројекта.

У овом амбициозном пројекту из области образовања који је отпочео у октобру 2018. и траје до марта 2021. године, учествују партнери из четири државе: Институт за геофизику Пољске академије наука (Пољска), Центар за промоцију науке (Србија), Центар за откривање енергије (Естонија) и Хеленски институт за проучавање реторике и комуникације (Грчка). Пројектом Odyssey руководи партнер из Пољске, а координатор у Србији је Центар за промоцију науке.

Циљ пројекта Odyssey јесте да развије вештине аргументације и повећа интересовање за предмете из области природних наука, технологије, инжењерства и математике код младих узраста између 13 и 19 година кроз организовање дебатних такмичења на теме из научних области, а као један од главних задатака Умељић је истакао и повезивање научне заједнице, наставника и ученика.

Руководилац сектора за међународну сарадњу Центра за промоцију науке Добривоје Лале Ерић укратко је представио европску платформу за повезивање наставника из STEM наставних области – Scientix.

Ерић је нагласио да је интересовање ученика за STEM области недовољно на глобалном нивоу, и да је суштина пројекта Scientix, баш као и Odyssey-а, да подстакне и инспирише младе да се приближе природним и техничким наукама, и да их истражују кроз савремене, критичке и креативне приступе. Кроз пројекат који улази у свој четврти циклус, започет сада већ далеке 2009, успостављени су платформа и мрежа који обједињују деловања наставника из STEM области широм Европе, па и света. ЦПН је од 2017. године национална контакт тачка Scientix-а, који је досад представљен у тридесетак градова и места широм Србије. Он се још једном осврнуо на сам пројекат Odyssey истичући да никада није било овако узбудљиво бавити се STEM наукама, што се види по томе да и деца и наставници дебатама приступају са подједнаком и истинском страшћу.

Пре саме панел-дискусије, један од најбољих светских дебатера Милош Марјановић говорио је о историјату дебате у свету и код нас, а потом је учеснике конференције до детаља упознао са правилима оксфордске дебате и улогама говорника. Марјановић, као и Илија Иванишевић, који је учествовао у панелу, а касније био и судија и модератор финалне дебате, чланови су Отворене комуникације. Ова организација, која се бави унапређењем културе јавног дијалога – основана 1997. године од стране професора и студената Универзитета у Београду по угледу на дебатне клубове најпрестижнијих европских универзитетских центара – организоваће наредне године Светско дебатно првенство у Београду.

 

ПАНЕЛ-ДИСКУСИЈА

Уследио је један од два централна догађаја дана – панел-дискусија чија је тема била примена оксфордског типа дебате у образовању. Панелом је модерирао Иван Умељић, а о искуствима наставника у примени оксфордске дебате у настави средњих школа говориле су наставнице Санела Ристић Ранковић из Прве крагујевачке гимназије и Јелена Стојковић из Четрнаесте београдске гимназије. Свој осврт на улогу аргументације у образовању дала је др Невена Буђевац са Учитељског факултета у Београду, док смо нешто више о међународним искуствима примене дебате на различитим нивоима образовања сазнали од Илије Иванишевића из Отворене комуникације.

„У неким основним школама у Великој Британији постоји предмет дебата, у неким школама постоје само секције, а има и организација за едукацију деце о дебатовању. Ипак, за Енглеску је карактеристично много приватних школа и можда ово није толико примењиво када говоримо о Србији. Али узмимо пример Хрватске која има изузетно добру инфраструктуру за основне и средње школе. Тамо постоји дебата као факултативни предмет и наставници су прилично укључени у то – било у логистици, било у самој настави. Као што код нас постоје општинско, окружно и републичко такмичење из математике, тако код њих постоје такмичења у дебати“, навео је Иванишевић неке од примера успешног имплементирања дебате у школама, а затим се осврнуо и на околности у нашој земљи:

„Када сам ја почео да дебатујем, тек неколико школа је имало дебатне клубове. Сада је то случај у много више школа, не само у Београду него и широм Србије. Секције сада постоје и у Крагујевцу, и у Нишу, и у Новом Пазару, и у Новом Саду… У многим срединама“, истакао је Иванишевић.

Наставнице чији су се ученици пласирали у финале националног дебатног турнира изнеле су запажања и пренеле своја искуства припремања ђака за такмичење.

„Дебатни клуб је новина и за ђаке и за нас наставнике. Идеја је била да буду укључени ученици трећег разреда, јер они на логици већ уче вештину аргументовања, доказе, научна објашњења, увиђање логичких грешака, дакле – све оно што је неопходно за добру аргументацију. Највећи део посла је урађен на самим часовима: шта значи разлог за неку тезу, како формирати став и слично. Сама припрема није била толико напорна, јер градиво логике добрим делом покрива потребан садржај, а током септембра смо се више бавили образовним пакетима који су били од велике помоћи нама наставницима који стално смишљамо нове примере, а сада смо их добили припремљене“, објаснила је Санела Ристић Ранковић како је текла припрема ђака Прве крагујевачке гимназије за турнир у дебати.

Са друге стране, Јелена Стојковић, која предаје хемију, такође има добра, али нешто другачија искуства, а она је изнела и свој предлог теме за неке будуће дебате:

„Можда бисмо могли да дамо и неке идеје за теме које ће се обрађивати у будућности, а у вези су са хемијом. На пример, употреба хемијских супстанци, тј. отрова током Првог светског рата. Мислим да би то било веома занимљиво за разматрање, нарочито из угла етике“, рекла је наставница Стојковић и потом изнела своје мишљење о имплементацији дебате у самој настави:

„Сигурна сам да би макар 2-3 часа, од укупно 74 планирана током школске године, могла да се издвоје за дебату и да би се ђацима тако нешто јако допало“, закључила је наставница Четрнаесте београдске гимназије.

Психолошкиња и ванредна професорка на Учитељском факултету Универзитета у Београду др Невена Буђевац учествовала је у различитим пројектима у вези са PISA тестирањем ђака.

„Троје колега и ја смо осмислили пројекат како бисмо боље разумели постигнућа наших ученика. Она не само да су нешто лошија него што бисмо желели, него ми немамо ученике на највишим нивоима постигнућа. Када погледате резултате PISA теста, најтеже задатке решава нула процената наших ђака. Ми смо анализирали те задатке и мање-више у основи свих тих задатака су аргументативно мишљење и вештине аргументације“, истакла је др Буђевац неке од резултата до којих се дошло истраживањем и наставила:

„Анализирали смо и одговоре наших ученика. Коју врсту грешака они праве? Они су нешто бољи када се од њих тражи да само разумеју аргументацију представљену у тексту, док им је велики проблем да сами формулишу аргументе. Они често не разумеју разлику између тврдње и аргумента који поткрепљује неку тврдњу, између изношења мишљења или неког објашњења и аргумента итд. Када тражите да аргументују, они врло често само понове неку тврдњу, уместо да наведу аргумент за или против.“

Коначно, др Невена Буђевац сматра да ће пројекат Odyssey и активности које су предвиђене овим пројектом у великој мери помоћи како ђацима тако и њиховим наставницима да развију аргументативно мишљење:

„Током учења се не посвећује довољно пажње аргументацији. Сами наставници често нису за то припремљени. Ни када су они ишли у школу или на факултет, њихово образовање се није заснивало на овој врсти праксе – аргументативне. Овај пројекат је изузетно важан јер помаже наставницима да разумеју шта је то аргументативно мишљење и како могу да га користе у продукцији учења“, подвукла је др Буђевац.

 

ФИНАЛНА ДЕБАТА

Пре одласка на паузу, тачно у подне, обављен је жреб којим је одлучено да ће у финалној дебати Прва крагујевачка гимназија бити на страни афирмације, док ће Четрнаеста београдска гимназија бити на страни негације.

Пошто су на платну Велике биоскопске сале Факултета драмских уметности приказани едукативни видео-туторијали развијени у оквиру пројекта Odyssey (др Игор Живановић – Изазови вештачке интелигенције и др Машан Богдановски – Социјалне мреже, интернет и знање), приступило се представљању чланова тимова који ће се такмичити у финалној дебати.

Прву крагујевачку гимназију, баш као и у претходне две рунде одржане на Биолошком факултету десетак дана раније, представљали су Мина Илинчић, Михајло Кривчевић, Павле Антонијевић и Кристина Даничић. За Четрнаесту београдску гимназију дебатовали су Алекса Бакоч, Весна Милошевић, Растко Којић, Мина Панић и Алекса Грбић. Резолуција финалне дебате гласила је: „Најбољи начин за очување екосистема је подивљавање“.

Након неизвесне и равноправне борбе младих дебатера, трочлани судијски тим повукао се на 15 минута како би одлучио ко је победник. Жири у саставу: дебатни тренер и судија Илија Иванишевић,  наставник Мирослав Тодоровић и научни новинар Ђорђе Петровић донео је једногласно одлуку да је Прва крагујевачка гимназија ипак била за нијансу боља и да пехар за најбољи дебатни тим средњих школа иде у трофејну полицу гимназије у Крагујевцу. Признање за најбољег дебатера турнира отишло је у руке Растка Којића из Четрнаесте београдске гимназије.

Када је Иванишевић образложио одлуку жирија, сви учесници конференције, а посебно ђаци Прве крагујевачке и Четрнаесте београдске гимназије, добили су громогласан и дуг аплауз. Финалистима су додељене награде, у правом спортском духу ученици су честитали једни другима (али без руковања!), па се приступило завршном фотографисању – са трофејима. Факултет драмских уметности овога пута био је поприште велике дебатне борбе, а овације и похвале су, уместо најталентованијих глумаца, заслужили најбољи млади говорници Србије.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs