U centru

Elementi 22

U prodaji je novi, 22. broj časopisa Elementi

Ilustracija: Vladan Nikolić

Klima i ljudski životi danas su do te mere povezani da ih više nije moguće posmatrati odvojeno. Temat novog izdanja časopisa, kroz pet zanimljivih tekstova propraćenih sjajnim ilustracijama Vladana Nikolića, rasvetljava zagonetni odnos klimatskih i društvenih promena kroz istoriju.

Tekstom o zamršenoj relaciji između prvih država i klimatskih faktora temat otvara Miljan Vasić. On pokušava da nam dočara ulogu koju je klima odigrala u rađanju prvih civilizacija, a zatim i da objasni kako je došlo do velikog obrta – pa je sada neophodna udružena akcija država da bi se povoljna klima održala.

Naučnici se još spore oko toga kada je period poznat kao malo ledeno doba tačno počeo i kada se završio, ali su saglasni u tome da je ono značajno uticalo na pravac u kom će se ljudska društva razvijati. Kako su klimatski uslovi iz ovog razdoblja doprineli nastanku omiljenog pića u Srbiji, zašto  su baš Holanđani i Englezi najbolje podneli malo ledeno doba, kao i to čemu nas sve prošlost može naučiti, za Elemente otkriva Đorđe Petrović.

Ilustracija: Vladan Nikolić

Sledi tekst Bogdana Đorđevića baziran na knjizi poznatog meteorologa i novinara Erika Holthausa, koji kroz opise zamišljenih scenarija i mogućih svetova, takozvanim spekulativnim novinarstvom, želi da nam skrene pažnju na ozbiljne izazove sa kojima ćemo se suočiti u bliskoj budućnosti.

Kroz uzbudljivo i isprepletano putovanje ljudskih društava i klimatskih promena u nastavku nas vodi Ivana Nikolić koja u tekstu naslovljenom  „Povratak u prošlost“ upozorava da bi globalno zagrevanje moglo da dovede našu planetu do nestabilnih klimatskih uslova, kada će bavljenje poljoprivredom postati nemoguće.

Na kraju temata Sanja Bogićević jednim sasvim neočekivanim pristupom skeptike uverava zašto je „isplativije“ da se ekološki odgovorno ponašaju. Ona to objašnjava matematičkim postupkom, oslanjajući se na Paskalovu opkladu.

Ilustracija: Đorđe Balmazović

Za Elemente je, ekskluzivno iz Toronta, govorila Rouzmeri Salivan, jedan od najcenjenijih glasova moderne kanadske književnosti i autorka koju je kritika uvrstila među najznačajnije biografe na engleskom jeziku. Njeno najnagrađivanije delo Staljinova kći, o jedinoj ćerki sovjetskog diktatora, nedavno je prevedeno i na naš jezik. O tome šta je potrebno da bi se napisala zanimljiva i potpuna biografska priča, koliko je važna upornost da bi se došlo do najvrednijih podataka, ali i o značaju slučajnih susreta Rouzmari Salivan je razgovarala sa stalnim saradnikom časopisa Darkom Donevskim.

Ilustracija: Monika Lang

Aktuelna pandemija koronavirusa unela je veliku neizvesnost u živote ljudi, što je posebno otežalo sagledavanje rizika i donošenje odluka. Dodatno suočeni s nedostatkom informacija, ljudi nisu u mogućnosti da jednostavno izračunaju potencijalne dobitke i gubitke, uporede rizike i tako dođu do optimalne odluke. Ipak, postoje situacije u kojima se rizici mogu dovoljno dobro proceniti. Psiholog Darko Stojilović detaljnije piše o takvim situacijama, a obrazlaže i zašto je danas važno biti statistički pismen.

Naučni saradnik Instituta za filozofiju dr Igor Živanović navikao nas je na svoje izvanredne tekstove u Elementima, a tema kojom se ovoga puta bavio jeste patološki altruizam. On se najpre potrudio da, koliko je to moguće, do detalja razloži izuzetno kompleksan pojam altruizma, a zatim nam je pružio priliku da otkrijemo nešto o čemu zasigurno nismo znali mnogo – tamnu stranu dobrote.

O tome kakvo zadovoljstvo mu matematika pruža, o utiscima nakon posete Beogradu, kao i o omiljenim vizuelnim zagonetkama, za 22. broj Elementa govorio je Portugalac Tijago Hirt, član udruženja Circo Matemático, čiji je jedan od osnivača, i udruženja Ludus (oba za svoj glavni cilj imaju promociju matematike). Ovog matematičkog avanturistu, kako sebe naziva Hirt, intervjuisala je Aleksandra Ravas.

Ilustracija: Ivana Bugarinović

Prirodna istraživačka znatiželja naučnika, ali i briga za opstanak ljudske vrste u slučaju potencijalne katastrofe na planeti Zemlji, bili su inicijalni razlozi za ideju o posećivanju i naseljavanju Marsa. Međutim, ekonomski faktori i globalno-politička kompeticija uzrokovali su sve veći broj programa za kolonizaciju crvene planete. O potencijalnim međuplanetarnim migrantima i njihovoj seobi sa Zemlje na Mars pisao je Petar Nurkić.

Svojevrstan esej o hodanju – a zapravo opis jedne noćne šetnje kroz beogradske ulice, prožet važnim informacijama o različitim aspektima hodanja – donosi nam Bogdan Đorđević. Ovakve naizgled obične i bezbrižne šetnje višestruko su korisne, a pandemija kovida-19 umnogome je doprinela da to konačno i uvidimo.

Ilustracija: Nikola Korać

Nakon istraživanja filmskih narativa koji su se bavili pandemijama u prethodnom broju, sledeći logičan tematski korak za Stefana Aćimovića bila je izolacija jedinke, izopštenje iz društva, odsečenost iz ovozemaljskih tokova, a ipak (krajnje) marginalna prisutnost u istim. Zato je autor odlučio da istraži fenomen Frankenštajna, čudovišta-siročeta kome je podaren život, ali koji je sasvim nemarno pušteno da kroz njega beznadežno tumara.

Sa pojavom androginije u umetnosti 19. veka, uz mnoštvo primera koji i dan-danas izazivaju polemiku, upoznaje nas Jovana Nikolić, istraživač-saradnik na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ilustracija: Srđa Dragović

Novi broj donosi i novu kolumnu Darka Donevskog „Orbitiranje“ o susretu sa nedavno otkrivenom kometom, ali i još jednu zanimljivu priču poznatog strip kritičara i esejiste Nikole Dragomirovića – o nemim stripovima, koji se smatraju krunom karijere i dokazom neprikosnovenog majstorstva nekog autora.

Priče iz novih Elemenata ilustrovali su vodeći grafički umetnici iz Srbije i regiona: Vladan Nikolić, koji je ilustrovao naslovnu stranu i čitav temat o društvenim i klimatskim promenama, Đorđe Balmazović (škart), Monika Lang, Sanja Crnjanski, Ivana Bugarinović, Nikola Korać, kao i Srđa Dragović.

Takođe, u časopisu možete pročitati izveštaje i pogledati fotografije sa nekih od najvažnijih događaja koje je u prethodnom periodu organizovao Centar za promociju nauke, poput debatnog turnira održanog u okviru međunarodnog projekta Odyssey, otvaranja izložbe posvećene projektima iz veštačke inteligencije na Kalemegdanu, manifestacije art+science lab, kao i reportažu o akciji Rashladi grad.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs