Сауропод који је живео пре 110 милиона година пронађен је у области која је у то доба била пустиња
Фото: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Тим шпанских и аргентинских палеонтолога открио је остатке диносауруса који је живео пре 110 милиона година у централном делу данашње Аргентине, објавио је Национални универзитет Матанца.
Ови фосилни остаци потичу од три одвојена диносауруса из биљоједске групе сарупода, чији су најпознатији представници diplodocus и brontosaurus. Ова нова врста добила је име Lavocatisaurus agrioensis.
„Пронашли смо већину кранијалних костију: њушку, вилицу, доста зуба, такође и кости које оцртавају очне шупљине, на пример, те смо могли да урадимо готово комплетну реконструкцију“, каже Хосе Луис Карбаљидо, истраживач из Музеја и националног савета за научна истраживања „Еђидио Феруљо“.
Такође, пронађени су и делови врата, репа и леђа.
„Не само да је ово откриће нове врсте у области где не очекујете да бисте могли пронаћи фосиле, већ је лобања ове животиње сачувана скоро у потпуности“, додаје Карбаљидо.
Ови фосилни остаци припадали су једном одраслом диносаурусу дугом око 12 метара и двојици младих, чија се дужина кретала између шест и седам метара.
Палеонтолози кажу да су се ови диносауруси кретали унаоколо у групи и да су умрли заједно.
„Ово откриће једног одраслог и два млада диносауруса такође означава први запис о групном премештању међу диносаурусима рода rebbachisaurus“, каже водећи аутор ове студије Хосе Игнасио Канудо са Универзитета у Сарагоси.
Област у којој су ови фосили пронађени није уобичајена за диносаурусе, будући да је у то доба била пустиња са спорадичним језерима.
Саурподи су били највећа створења која су икада ходала овом планетом. Верује се да је supersaurus могао да достигне дужину и до 33-34 метра, а argentinosaurus је могао да тежи и до 120 тона.
Они су били биљоједи који су ходали четвороношке, имали су дуге вратове и репове, масивна тела и мале главе.
Али ово откриће из провинције Неуквен, објављено у научном часопису Acta Palaeontologica Polonica, остаје велико изненађење.
„Неко би могао и да замисли да је ова група сауропода могла да се прилагоди селидби у далеко сувља окружења, са мало вегетације, мало влажности и мало воде, ипак, то је и даље област у којој никада не бисте тражили фосиле“, наводи Карбаљидо.