открића

У Аргентини откривена нова врста диносауруса

Сауропод који је живео пре 110 милиона година пронађен је у области која је у то доба била пустиња

Фото:  Wikimedia

Текст: Ђорђе Петровић

Тим шпанских и аргентинских палеонтолога открио је остатке диносауруса који је живео пре 110 милиона година у централном делу данашње Аргентине, објавио је Национални универзитет Матанца.

Ови фосилни остаци потичу од три одвојена диносауруса из биљоједске групе сарупода, чији су најпознатији представници diplodocus и brontosaurus. Ова нова врста добила је име Lavocatisaurus agrioensis.

„Пронашли смо већину кранијалних костију: њушку, вилицу, доста зуба, такође и кости које оцртавају очне шупљине, на пример, те смо могли да урадимо готово комплетну реконструкцију“, каже Хосе Луис Карбаљидо, истраживач из Музеја и националног савета за научна истраживања „Еђидио Феруљо“.

Такође, пронађени су и делови врата, репа и леђа.

„Не само да је ово откриће нове врсте у области где не очекујете да бисте могли пронаћи фосиле, већ је лобања ове животиње сачувана скоро у потпуности“, додаје Карбаљидо.

Ови фосилни остаци припадали су једном одраслом диносаурусу дугом око 12 метара и двојици младих, чија се дужина кретала између шест и седам метара.

Палеонтолози кажу да су се ови диносауруси кретали унаоколо у групи и да су умрли заједно.

„Ово откриће једног одраслог и два млада диносауруса такође означава први запис о групном премештању међу диносаурусима рода rebbachisaurus“, каже водећи аутор ове студије Хосе Игнасио Канудо са Универзитета у Сарагоси.

Област у којој су ови фосили пронађени није уобичајена за диносаурусе, будући да је у то доба била пустиња са спорадичним језерима.

Саурподи су били највећа створења која су икада ходала овом планетом. Верује се да је supersaurus могао да достигне дужину и до 33-34 метра, а argentinosaurus је могао да тежи и до 120 тона.

Они су били биљоједи који су ходали четвороношке, имали су дуге вратове и репове, масивна тела и мале главе.

Али ово откриће из провинције Неуквен, објављено у научном часопису Acta Palaeontologica Polonica, остаје велико изненађење.

„Неко би могао и да замисли да је ова група сауропода могла да се прилагоди селидби у далеко сувља окружења, са мало вегетације, мало влажности и мало воде, ипак, то је и даље област у којој никада не бисте тражили фосиле“, наводи Карбаљидо.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs