Научни ратови

Тесла и Едисон

У другој у серији прича о великим ривалствима у науци, представљамо историјски сукоб између Николе Тесле и Томаса Едисона, који је остао забележен као чувени „Рат струја“

Текст: Невена Грубач

Томас Едисон и Никола Тесла били су, без сумње, велики  изумитељи, сваки од њих маестралан у свом пољу. Jедина спорна ствар у вези са овом тврдњом jе заправо недоумица око тога ко jе, од двоjице великих људи, био бољи у свом послу и ко jе дубље изменио начин на коjи човечанство живи. Оваква дилема би се, свакако, могла избећи уколико би се Едисон посматрао из перспективе бизнисмена, а Тесла гледао очима науке.

Међутим, оно што jе изазвало сукоб два великана била jе управо Едисонова велика потреба да остане кредибилан изумитељ и стави се у категориjу научних гениjа, попут Тесле, без икакве индициjе да ће се задовољити славом и успехом у пословном свету.

Ипак, коjи jе разлог историjскоj нетрпељивости између два велика човека и исто тако пасиониране поделе међу њиховим обожаваоцима?

Рат струја

Када jе Тесла 1884. године допутовао у Америку, спреман да покаже свету своjе идеjе и пронађе финансиjере за своjе проjекте, постао jе управо Едисонов помоћник. Након што се показао као изузетан стручњак и након што jе успешно решио многе проблеме у коjима се фирма налазила, Тесла jе од Едисона добио веома примамљиву понуду. Наиме, Едисон му jе понудио 50.000 долара, што jе еквивалент данашњем милиону, за комплетну реконструкциjу и редизаjн генератора за jедносмерну струjу.

Овако великодушна понуда jесте изазвала одређену скепсу, имаjући у виду да jе Едисонова компаниjа била позната по шкртости, али Тесла jе ипак почео да обавља посао наjбоље што jе могао. Годину дана касниjе, након успешно обављеног посла коjи jе компаниjи донео просперитет, Тесла jе затражио обећани новац. Едисон му jе на то одговорио: “Тесла, Ви не разумете амерички смисао за хумор.” Као алтернативу, понудио му jе повећење недељне плате за 10 долара. Тесла jе моментално дао отказ.

Неколико година касниjе, Тесла jе предложио сопствени концепт, наизменичну струjу, као неупоредиво практичниjу, чистиjу, безбедниjу и исплативиjу опциjу нациjе у решавању проблема електрике. Умео jе своj став да аргументуjе и демонстрира на начин коjи му jе донео сопственог финансиjера, чувеног Џорџа Вестингхауса, са чиjом jе помоћи и подршком добио прилику да тестира наизменичну струjу на импресивним Ниjагариним водопадима. Доказано jе да jе Теслина струjа супериорна у односу на Едисонов изум, што jе Едисона приморало да се окрене бруталним и неетичким средствима не би ли омаловажио и осуjетио сензационални успех новооткривене струjе. 

Отпочео jе “Рат струjа”. Ово jе укључило чак и jавна погубљења животиња од стране Едисона, где jе покушавао да увери народ да jе наизменична струjа опасна по живот и изузетно небезбедна. Наjпознатиjи пример Едисонове кампање било jе погубљење jедног циркуског слона Теслином струjом ради илустрациjе њених, наводно, неконтролисаних особина. Едисон jе успео да излобира и испровоцира конструисање прве електричне столице, не би ли поново покушао да докаже колико jе наизменична струjа опасна по живот, па jе по први пут у Америци смртна казна извршена управо на оваj начин.

Две амбиције

Томас Едисон jе, осим кованице о “1% талента и 99% рада”, творац многих ствари коjе свакодневно користимо ни не размишљаjући о њиховом настанку. Неке од њих су издржљива и траjна сиjалица, механички фонограф – претеча грамофона, филмска камера, батериjа, као и мотори на jедносмерну струjу. Едисон jе био врхунски бизнисмен, човек коjи jе имао таленат да препозна и искористи апсолутно сваку пословну прилику коjа би се указала, поносни власник “шестог чула” у пословном свету, особа велике харизме, патолошке амбициjе и епске упорности. Његова плодна кариjера за њим jе оставила 1.093 америчка патента коjа гласе на његово име, велико богатство и историjско име. Између осталог, Едисон jе био познат и по своjоj окрутности у намери да се избори и сачува  репутациjу за себе и своjе изуме.

С друге стране, Никола Тесла jе био оно што би данашњи стереотипи описали као “лудог научника”. Теслини изуми били су онолико ингениозни колико jе велика била Едисонова амбициjа, а оно што jе његову заоставштину коначно осудило на комерциjални неуспех, била jе чињеница да jе Теслино визионарство отишло сувише далеко испред времена у ком jе живео, технологиjе коjом jе располагао и еволуциjом свести друштва коjе га jе окруживало. Теслина наjвећа тековина свакако jе наизменична струjа, коjу jе усавршио и комерциjализовао.

Поред мотора на наизменичну струjу, отац jе и многих других изума, попут индукционог мотора, бежичног преноса електричне енергиjе, радиа, громобрана, обртног магнетног поља. Мада jе и сам био веома познат и цењен научник, његова популарност  темељила се на спектакуларним наступима у коjима jе, кроз експерименте коjе jе изводио, покушавао да демонстрира инвентивност и импресивност своjих открића. Новац коjи jе зарађивао, давао jе и трошио на изванредно скупу опрему за своjа даља истраживања, па jе, у 87-оj години живота, умро у великом сиромаштву и великим дуговима, усамљен, у њуjоршком хотелу “Њуjоркер”.

Томас Едисон jе, током своjе кариjере, имао праксу откупљивања туђих патената и обjављивања истих под сопственим именом. И ако jе и данас наjпознатиjи по открићу сиjалице, то, заправо, ниjе потпуно тачно и могу му се одати заслуге jедино за патентирање сиjалице коjа jе довољно издржљива за дужу употребу, али никако за оригинални концепт. Сиjалицу jе изумео Џозеф Свон, коjи jу jе уграђивао у енглеске домове годинама пре него што jу jе Едисон прогласио своjим изумом.

Када jе Свон коначно тужио Едисона и добио спор, Едисон jе био принуђен да Свона прогласи партнером и новцем изглади читаву аферу. Оваj историjски пример временом jе постао симбол неповерљивости ка Едисоновоj изумитељскоj кредибилности и само jе устоличио општи став о томе да jе, међу Едисоновим изумима, огроман броj купљених или украдених патената.

Ипак, без обзира на утицаj коjи jе Едисон имао и острашћену кампању коjу jе водио, време jе донело победу  Тесли у чувеном, историjском “Рату Струjа” коjи jе водио са своjим такмацом. Наизменична струjа jе постала стандард у Америци, што jе приморало Едисону компаниjу, Џенерал Електрик, да почне масивно да улаже управо у ову иновациjу. Едисон jе напокон остао ућуткан пред управним одбором компаниjе коjи ниjе остао слеп пред jасном будућношћу наизменичне струjе.  Временом jе ова утицаjна компаниjа сустигла Теслиног финансиjера, Вестингхауса, и удобно се сместила на водећем месту у овоj области, оставши ту до данас.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs