kultura nauke

Šta su čitali gusari?

Koja se knjiga nalazila na brodu Crnobradog, u kakvim pohodima je ovaj gusar učestovavo, da li je bio surov kao što se predstavljao i da li je u slobodno vreme čitao romane

Detalj sa slike ”Francuski brod i varvarski pirati” Aarta van Antuma, Foto: Wikipedia

 

Tekst: Jovana Nikolić

Da li su se na gusarskim brodovima s početka 18. veka, pored gomile oružja, zlata i flaša sa rumom, nalazile i knjige, pitanje je koje se ovih dana postavlja u svetskim medijima. Tačnije, na jednom od najpoznatijih piratskih brodova ove epohe pronađen je dokaz da je na njemu postojala najmanje jedna knjiga. Doduše, pronađen je papir iz nje koji je iskorišćen kao čep u topu da bi se zadržao barut, ali ovaj podatak još ne govori da knjiga nije i pročitana.

Izvesno je samo jedno, da istraživači brodskih olupina gotovo nikada u njima ne pronalaze papir jer je vrlo teško da toliko dugo u vodi preživi nešto organsko. Konzervatori iz Severne Karoline iz laboratorije departmana za kulturne i prirodne resurse koji godinama proučavaju ostatke gusarskog broda „Osveta kraljice Ane“ pronašli su zapušač koji je izgledao kao crna tkanina. Kada je ispran crni mulj, uočene su reči na osnovu kojih su istraživači zaključili da je reč o štampanom tekstu.

Brod je pronađen 1996. godine i od tada se radi na konzervaciji i analizi predmeta, a do sada je otkriveno više stotina hiljada artefakata među kojima su oružje, brodska zvona, novčići, delovi flaša, tegovi za merenje i parčići zlata. Brodom je komandovao jedan od najčuvenijih gusara piratskog „zlatnog doba“ Edvard Tič, poznatiji kao Crnobradi. U prvim zapisima o njegovom izgledu pominje se veoma duga i veoma crna brada koja je ulivala strah, a u nekim zapisima je pronađeno i da je ponekad na svoju bradu vezivao šarene trake ili od nje pravio pletenice. Mada je oko sebe širio strah i imao reputaciju razbojnika, ne postoje podaci da je ikada nekog od zarobljenika ubio, pa čak ni povredio.

Foto: Wikimedia

Ko je negativac?

Oko gusara „zlatnog doba“, koje je trajalo od 1715. do 1725. godine, ispredale su se mnoge zastrašujuće priče, ali vremenska distanca pruža uvid u složenost njihove kulture. Američki novinar Kolin Vudard u svojoj knjizi The Republic of Pirates opisuje pirateriju kao zonu slobode u autoritarno doba, a njihove stavove tumači kao podstrek američkoj revoluciji koja će se kasnije dogoditi. Od prethodnika i naslednika razlikovali su se po tome što njihove akcije nisu bili puki kriminal, već je u njima bilo društvenog i političkog revolta, ali su gotovo u svakoj državi opisivani samo kao prestupnici, lopovi, pijanice, razbojnici i siledžije.

Dolazili su iz različitih sredina, govorili brojnim jezicima, ali su stvorili svoju zajedničku kulturu, a prema Vudardovim rečima, svoje brodove su vodili demokratski. Važne odluke su donosili glasanjem, a na taj način su i postavljali i smenjivali kapetane, a kada bi okupirali brod, dešavalo se da se mornari dobrovoljno priključe njihovoj posadi jer su uslovi, njihova prava i zarada bili bolji nego na trgovačkim brodovima tog vremena. Među članovima posade bilo je i odbeglih robova, a pirati su kidali veze između Engleske, Francuske i Španije sa jedne i njihovih kolonija na američkom kontinentu sa druge strane, i tako ugrožavali robovske kolonije.

Među piratima iz Engleske bilo je mnogo onih koji su bili verni dinastiji Stjuart i smatrali su da je neprihvatljivo što kraljicu Anu nakon smrti nije nasledio njen polubrat Džejms Stjuart, već daleki rođak Džordž Prvi, hanoverski knez koji je malo znao o svom novom kraljevstvu. Nakon što je oteo francuski brod „Konkord“, Crnobradi ga je nazvao upravo „Osveta kraljice Ane“. O prepiratskom životu Edvarda Tiča gotovo da nema podataka, jer je kao i većina gusara svoju biografiju držao u tajnosti. Ne zna se da li je Tič njegovo pravo prezime jer su pirati često uzimali lažna imena kako svoju porodicu ne bi dovodili u neprilike, ali se pretpostavlja da je bio obrazovan. Rođen je oko 1680. godine u Bristolu ili okolini, a u to doba ova engleska luka bila je trgovački centar i glavna tačka kontakta sa Amerikom.

U vreme kada se u Evropi vodi Rat za špansko nasleđe (1701–1714), a paralelno sa njim Francuska i Velika Britanija se u Ratu kraljice Ane bore za prevlast u američkim kolonijama, u čemu učestvuju i pirati sa Kariba, Tič uplovljava u luku Port Rajl na Jamajci u potrazi za poslom. Na ovom ostrvu je već bilo uspostavljeno robovlasničko društvo, a vlasnici plantaža su svoje radnike zamenili porobljenim Afrikancima. Po izbijanju rata, jamajčanska privatna flota je ubrzano rasla jer su Englezi bili u strahu da li će uspeti da odbrane svoju koloniju s obzirom na to da su okruženi španskim kolonijama. U to vreme na jedan od brodova odlazi i Tič, a tokom brojnih plovidbi i napada španskih trgovaca, upoznao je karipska ostrva, što mu je bilo dragoceno znanje za buduću piratsku karijeru.

Foto: Zarobljavanje Crnobradog, Žan Leon Žerom Feris, Foto: Wikipedia

Piratska republika

Nakon rata, Tič sa Bendžaminom Hornigoldom, osnivačem piratske republike na obalama Nju Porvidensa na Bahamima, nastavlja da napada španske trgovačke brodove i otvoreno ne prihvata dogovore uspostavljene Sporazmumom u Utrehtu, kojim je okončan rat. Mada su se na početku pravdali tvrdnjama da brane engleske interese, ubrzo su počeli da napadaju i brodove ovog kraljevstva. Među većim zaplenama bio je brod „Meri“, na koji je moglo da stane 140 ljudi i šest topova, a uz brod su dobili i dobar deo posade koji je dobrovoljno odlučio da ostane uz njih, umesto da budu mornari kod trgovaca i rade u neizvesnosti koliko će hrane i slobode imati. Crnobradi je postao kapetan tek 1716. godine, kada je sa Hornigoldom oteo jedrenjak koji je postao njegov brod. Vrlo brzo postaje jedan od najmoćnijih i najstrašnijih gusara, a njegova posada dostiže broj od 70 ljudi.

Pustolovine Crnobradog, kao i mnogih drugih pirata tog vremena, opisane su u knjizi A Genral History of the Pyrates, čiji se autor potpisao kao kapetan Čarls Džonson. Knjiga je objavljena 1724. godine, a danas ima više tumačenja toga ko se krio iza ovog pseudonima. Pretpostavalja se da je to Danijel Defo, najpoznatiji kao pisac romana „Robinzon Kruso“, ali i novinar, pisac pamfleta, trgovac i verovatno špijun. Na osnovu ove knjige nastale su mnoge predstave o gusarima koje postoje i danas, a u njoj se pominje i čuvena Džoli Rodžer zastava sa mrtvačkom glavom. Takođe je uticala i na Roberta Luisa Stivensona kada je pisao „Ostrvo s blagom“, kao i na Džejmsa Metjua Barija, kada je u roman „Petar Pan“ uveo Kapetana Kuku.

U knjizi je opisano i iskrcavanje posade Crnobradog u Čarlstonu, kada su zaustavljali i pljačkali više brodova koji su dolazili ili bili spremni da krenu na putovanje, a među njima je bio i jedan kojim su istaknuti građani krenuli u London. Putnici su zarobljeni, a Crnobradi je zapretio da će brod potopiti ukoliko ne dobije medicinska sredstva za svoju posadu, a glave zarobljenika poslaće guverneru. Nijedan od jedrenjaka koji su se u tom trenutku nalazili u luci nije mogao da isplovi, pa je trgovina potpuno ometena.

Prema rečima autora knjige, Crnobradi je u jednom trenutku odlučio da smanji svoj tim kako bi najviše koristi imali on i najbliži saradnici. Sa ovim smanjenim timom sklopio je dogovor sa guvernerom Severne Karoline čime su dobili pravo da upravljaju ranije otetim brodom „Osveta kraljice Ane“. U junu 1718. brod kreće u novu avanturu prema Bermudama i susreće nekoliko engleskih brodova, ali gusari sa njih uzimaju samo životne namirnice. Međutim, tokom svoje plovidbe nailaze i na dva francuska broda od kojih je jedan bio prazan, a drugi pun šećera i kakaa. Sa punog broda prebacju posadu na prazan i puštaju ih da odu, a oni sa punim brodom uplovljavaju u Severnu Karolinu i dele plen sa guvernerom. Kako bi objasnili njegovo poreklo, guverneru su rekli da na ovom brodu nije bilo posade kada su ga pronašli. Pitanje je da li je guvernera zaista zanimalo poreklo robe koja mu je dobro došla, ali kako dokazi za pljačku ne bi bili pronađeni, Crnobradi mu je rekao da brod curi i da bi najbolje bilo da se spali.

Rodžer Vuds dobija mapu Providens Ajlanda, Foto: Wikimedia

Kako se knjiga našla u topu?

Trgovci su bili ogorčeni čestim pljačkama, ali nisu mogli da se žale guverneru Severne Karoline, kome je brod pravno i pripadao, pa su žalbe uputili guverneru Virdžinije, koji je proklamacijom obećao nagradu svakome ko u narednih godinu dana uhvati nekog od pirata, živog ili mrtvog, a u novembru 1718. godine njegovi vojnici i mornari napadaju brod Crnobradog. Dok ne postoje podaci da je posada ovog broda ikada nekog od svojih brojnih zarobljenika ubila, ili povredila, Defo u svojoj knjizi navodi da su guvernerovi ljudi Crnobradom odsekli glavu i držali je danima na brodu, a 13 njegovih ljudi obesili. Govori se da je pre ovog napada Crnobradi čitavu noć proveo ispijajući alkohol svestan opasnosti koja mu preti, a da je u jednom od svojih poslednjih razgovora rekao da ukoliko ga ubiju, niko neće saznati gde je njegov novac.

Neposredno nakon ubistva Crnobradog na brodu je pronađeno nekoliko pisama i dokumenata koji ukazuju na to da se dopisivao sa značajnim ljudima, a najnovije otkriće pokazuje da je on ili neko od članova posade u slobodno vreme možda čitao romane. Istraživači su mesecima radili na konzervaciji pronađenih fragmenata i vidljive reči upoređivali sa brojnim knjigama. Kao ključna reč korišćena je „Ilo“, koja se ne pominje često u tekstovima i verovatno se odnosi na peruanski grad. Utvrđeno je da se na brodu nalazio roman „Putovanje na Južno more i oko sveta“ Edvarda Kuka, inspirisan stvarnim putovanjem dva broda pod komandom Vudsa Rodžersa. U knjizi se nalazi i izveštaj brodolomnika Aleksandra Selkirka, koji je inspirisao Defoa da napiše „Robinzona Krusoa“.

Ostaje neizvesno da li je knjiga pripadala nekome od članova posade ili je oteta u pljački. Takođe nije jasno zašto su se njene stranice našle u topu kao zapušač, a sajt Live Science prenosi dva objašnjenja koja deluju uverljivo konzervatorima. Prema jednom od njih, gusari u žaru borbe nisu mogli da vode računa o čuvanju knjiga pa su tako tokom neke od bitaka užurbano iscepali stranice kako bi aktivirali top. Sa druge strane, istraživači su tražili dublji smisao u činjenici da je iskorišćena baš ova knjiga i navode da knjiga opisuje putovanja prvog britanskog guvernera Bahama koji je vodio borbu protiv pirata i koji je napustio Karibe baš u vreme kada je došao Crnobradi. Ne postoji podatak da li su se njih dvojica ikada sreli i da li su ta dva događaja uzročno povezana, ali ovo svakako daje materijal za razvijanje više različitih scenarija u rekonstrukciji događaja koji su doveli do toga da se knjiga nađe, pre svega, na gusarskom brodu, a zatim i njeni delovi u topu.

KULTURA NAUKE

Svakodnevica od pre 1000, 400 ili 100 godina nije bila ista kao danas. Kako i zašto se promenila? Koliko je tome doprinela nauka? Koliko su kreativne ideje, upornost i hrabrost istraživača promenili svet?

Istražite tekstove iz rubrike KULTURA NAUKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs