Звездаријум

Шта је Наса лансирала у свемир?

Ноћ у којој је Северна Кореја извршила нуклеарну пробу обележио је још један догађај. Наса је послала Osrirs-Rex према астероиду Bennu

Фото: Wikipedia

 

 Текст: Јована Николић

Ноћ у којој је Северна Кореја извршила нуклеарну пробу обележио је још један догађај. По нашем времену у ноћи између 8. и 9. септембра, а по локалном времену тачно у 19:05,  НАСА је свечано лансирала сонду Osiris-Rex. Сонда је лансирана на ракети Атлас са Флориде, а крајњи циљ је астеорид Bennu са ког треба за седам година да пошаље узорке прашине и камења на Земљу.

Астероиди потичу из времена настанка Сунчевог система па се верује да би детаљна проучавања њиховог састава могла да пруже нова сазнања о настанку Сунчевог система, али и живота. Посматрајући прашину са астероида Bennu истраживачи ће моћи директно да посматрају прошлост, далеку око 4 милијарде година. Једна од научница ангажованих на овом пројекту, Кристина Ричи, објаснила је на конференцији за новинаре у Кенеди свемирском центру на Флориди да материјал са овог астероида може да садржи органске молекуле који су претеча живота на Земљи.

Једно од истраживања у оквиру мисије биће посвећено и прецизном мерењу Јарковски ефекта. Овај ефекат утиче на промену путање астероида, и важно је узети га у обзир приликом предвиђања његових будућих положаја. Више пута је дебатовано о томе да ли би Bennu у 22. веку могао да представља опасност за нашу планету, а Јарковски ефекат би могао да одигра пресудну улогу у томе да ли ће нас овај астероид заобићи или не. Главни истраживач Osiris-Rex мисије, Данте Лаурета, објаснио је новинарима да када Сунце загрева површину астероида, он мора део те енергије да врати назад у свемир што утиче на промене у његовој путањи.

Путовање до астероида Bennu по ”реду вожње” траје две године, а у његову орбиту сонда би требало да стигне у августу 2018. године. Летелица се неће спустити на тло већ ће најпре провести две године у орбити детаљно проучавајући и мапирајући астероид док научници не процене које је место најпогодније за узимање материјала. Затим ће у јулу 2020. године из летелице изаћи роботска рука дуга нешт више од 3 метра и приликом контакта који ће трајати само неколико секунди прикупиће материјал са астероида. Очекује се да ће узорци износити око 60 грама, а подизање прашине и шљунка ће бити узроковано експлозијом.

Планирано је да летелица крене према Земљи у марту 2021. године а да капсулу са драгоценим материјалом помоћу падобрана лагано спусти и пустуњу Јута 24. септембра 2023. године. Материјал ће бити распоређен тако да Канадска свемирска агенција добије 4 одсто, јапанска JAXA 0,5 одсто, а 75 одсто ће бити смештено у Насин Џонсон свемирски центар у Хјустону где ће бити спровођена истраживања.

Истраживачи сматрају да су мисије у којима се узорци са небеских тела шаљу на Земљу будућност истраживања свемира. Далеко већи број истраживања се може вршити у лабораторијама на Земљи него у самој сонди, а томе доприноси не само бројна опрема и бољи услови већ и могућност хронолошког праћења експеримента.

Osiris-Rex је прва америчка мисија у којој ће материјал са астероида бити послат на Земљу, док су Јапанци 2010. године већ послали на Земљу малу количину прашине са астероида Itokawa. Ипак, од Насине мисије се очекује знатно више материјала, а 60 грама би представљало чак највећу количину узорака од времена Аполо мисије у којој је укупно прикупљено око 360 килограма камења са Месеца.

Зашто је изабран баш Bennu, астероид пречника око 500 метара, што је око 60 метара веће од висине Емпајер стејт билдинга, а скоро 200 метара веће од висине Ајфелове куле? Најприступачнији астероиди се налазе на удаљености између 0,8 и 1,6 астрономских јединица од Сунца. Затим, идеални кандидат би требало да има орбиту што сличнију Земљиној, а иделано је да има пречник већи од 200 метара јер се мањи астероиди превише брзо крећу да би им се летелица безбедно приближила. Тако је избор још више сужен, а затим је разматрано какав састав треба да има астероид са кога ће бити прикупљени подаци.

Телескопска посматрања Bennu астероида, који је веома таман и припада B типу, указују да је богат једињенима угљеника, а овакви астероиди су најпримитивнији и нису се значајно мењали кроз време па чувају најстарије информације. Поред њега, све ове услове је испуњавало још само четири астероида. Избор је пао на Bennu а име је добио на конкурсу на коме је учествовало више од 800 студената из целог света. Име птице из египатске митологије, Бену, предложио је Мајкл Пузио из Северне Каролине јер га је читава летелица са роботском руком подсећала на египатско божанство.

 

*Више о Osiris-Rex мисији читајте у новом броју часописа Елементи

ЗВЕЗДАРИЈУМ

Од првих телескопа до колонија на Месецу. Како, када, где и зашто су људи откривали свемир? Ко су пионири астронаутике? Како изгледају последња достигнућа у освајању космоса?

Истражите више ЗВЕЗДАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs