здравље

Синдром изгарања на послу и званично поремећај

Светска здравствена организација  уврстила је синдром изгарања на радном месту у свој приручник Међународне класификације болести (ICD-11)

Фото: Gerd Altmann, Pixabay

Текст: Анђела Мрђа

То, између осталог, значи да ће здравствени радници одсад синдром изгарања на послу дијагностиковати као медицински поремећај.

Ослањајући се на све већи број истраживања, према наводима Светске здравствене организације (СЗО), поменути синдром (енг. burnout syndrome) је последица хроничног стреса на радном месту, који карактеришу исцрпљеност, недостатак енергије, неиспаваност, главобоља, повећана ментална дистанца од посла, смањена ефикасност, као и цинизам и негативност у вези са послом.

Међу симптомима су такође присилно размишљање о послу и после радног времена, смањена потреба за друштвеним контактима, недостатак времена за приватне обавезе и немогућност да се особа опусти чак и када је на годишњем одмору.

Истраживања СЗО-а такође указују да се изгарање дешава онда када захтеви на послу далеко превазилазе надокнаде, признања и време потребно за одмор. Амбиције и идеализам бивају угушени, а запослени често пате од осећаја ниже вредности.

Према неким студијама дубока емоционална исцрпљеност и негативност проузроковане изгарањем могу утицати на промене у мозгу које отежавају суочавање са стресом у будућности. Све то веома се негативно одражава и на јавно здравље.

Истраживање спроведено у Великој Британији, на пример, показало је да скоро 30 одсто менаџера људских ресурса сматра да је изгарање у њиховој организацији распрострањено, док недавно објављени подаци у извештају са Харварда указују на кризу која је захватила јавно здравље услед изгарања лекара. Такав тренд могао би америчку економију да кошта 4,6 милијарде долара годишње.

Како истичу британски стручњаци, поменути синдром би требало уочити што пре како би се последице спречиле на време. Они такође верују да ће нови међународни стандарди допринети бољој дијагнози и самом лечењу.

Синдром модерног доба

Овај термин први је увео психолог Херберт Фројденбергер 1974. године. Он је синдром изгарања окарактерисао као читав низ симптома који произилазе из исцрпљености проузроковане прекомерним захтевима на послу, међу којима су главобоља, несаница, раздражљивост и скучено размишљање.

Занимљиво је и порекло назива који је овај поремећај добио по наслову романа енглeског писца Грејема Грина „Случај Изгарање“ (A BurntOut Case) у ком познати архитекта, уморан од сопствене славе, престаје да проналази смисао и задовољство у животу и одлучује да напусти посао и оде у афричку џунглу.

Фактори ризика

Према подацима Светске здравствене организације, на послу постоји велики број чинилаца који могу допринети урушавању менталног здравља. Већина њих односи се на саму природу посла, радно окружење, компетентност запослених, као и помоћ и подршку којима располажу приликом обављања својих обавеза.

У случају синдрома изгарања истраживачи посебно наглашавају неколико главних фактора ризика међу којима су превелики обим посла, недостатак одговарајуће надокнаде, губитак осећаја повезаности са осталим запосленима, неправда и сукоб вредности.

Последице, као и сам синдром, могуће је лечити на два нивоа, индивидуалном и организационом. Према наводима СЗО-а, поред различитих обука за управљање стресом кроз које би запослени требало да прођу, важан елемент за успостављање здравог радног окружења је и развој законодавства, стратегија и политике који би допринели изградњи здравијег радног окружења.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs