Половина укупне годишње количине воде падне у свега 12 дана
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Анализирајући количину кише и снега који су пали у периоду између 1999. и 2014. године, на основу података прикупљених из 185 метеоролошких станица широм света, истраживачи су открили да 12 највлажнијих дана покрије половину укупних годишњих падавина. У просеку, на било ком месту на свету, био то град, село или дивљина, у једном дану падне кише колико за осталих 30 дана у месецу, те је тако тим из Америчког националног центра за атмосферска истраживања и дошао до ове рачунице.
Шеснаест година, колико је обухваћено истраживањем, сматра се довољно дугим периодом да краткотрајне климатске промене попут глобалног атмосферско-океанског феномена Ел Нињо, које се јављају у неправилним интервалима, не утичу на веродостојност резултата.
Међутим, на основу 36 климатских модела, истраживачи су такође предвидели да ће до краја 21. века, услед повећања ефекта стаклене баште, овај број бити још мањи. Наиме, превиђа се да ће због повећања температуре атмосфере за половину укупних годишњих падавина бити довољно свега 11 дана. Распоред падавина биће још неуједначенији, а ову промену углавном ће највише осетити пољопривредници, с обзиром на то да већини пољопривредних култура више одговара равномерније распоређена количина кише.
Свима је познато да су падавине (одувек биле) несталне, неким данима их је много док их неким другим нема уопште, међутим, уколико се неуједначеност буде повећавала, то би онда могло да проузрокује бројне проблеме – попут нижег приноса главних усева или учесталијих поплава, као и дуготрајнијих периода суше.
Пратећи ритам падавина, у свом раду објављеном новембра ове године у часопису Geophysical Research Letters, а који је пренео Science, ауторка истраживања Анџелин Пендеграс, закључује да ће се у будућности главна промена огледати у томе што ће „кишни дани бити још кишовитији“.