култура науке

Ратови робота на Википедији

Како изгледа свет са друге стране Википедије? Ко су уредници, како се сукобљавају и око којих тема се воде највеће битке?

Текст: Јована Николић

Улазећи на највећу интернет енциклопедију, Википедију, може се рећи да улазите у свет робота. Док вас једни поздрављају и питају да ли желите да ово заједничко знање обогатите новим подацима, други контролишу да ли су речи у тексту откуцане правилно, трећи примењују забране и идентификују злонамерно понашање и вандализам, а четврти повезују чланке са истом темом написане на различитим језицима.

Међу свим тим компјутерским програмима, односно ботовима, који олакшавају коришћење Википедије, посебну пажњу истраживача привлаче такозвани уредници. Они баш као и њихове живе колеге директно мењају текстове, а Таха Јасери, истраживач са Института „Алан Тјуринг“ у Лондону, верује да из њиховог понашања могу да се изведу многи закључци о ботовима, али и о људима. Анализе које је радио са својим колегама већ су донеле бројна занимљива сазнања, а најновије истраживање показује да међу овим роботима постоји дугогодишњи рат.

Интернет је преплављен аутоматским порукама и програмима који уместо људи ажурирају сајтове, шаљу рекламе или чак учествују у расправама. Међутим, Јасеријев тим је за своја истраживања изабрао баш Википедијине ботове јер на овом сајту се тачно зна које измене праве они, а које људи. Такође су доступне инфромације о томе са чијег је налога направљен који бот, а постоје и правила која се морају поштовати. Осим тога, ови ботови су ”добронамерни”, осмишљени тако да сарађују и буду конструктивни.

За сада се може само претпостављати шта се дешава ван Википедије, ако у овако организованом систему једноставних ботова влада рат. Сукоб се најбоље примећује на броју враћених текстова. Када један од уредника измени текст, други уредник може да врати текст у претходно стање јер се не слаже са његовим изменама. Читав рат се одвија по принципима дечје свађе у којој свако од учесника непрестано понавља да је он у праву.

Овакви сукоби су уобичајена појава и међу живим уредницима Википедије, али Јасеријево истраживање показује да они у просеку једни другима врате текст три пута. Ботови су знанто упорнији па текст враћају једни другима просечно и до 185 пута. У истраживању су анализирани википедијски чланци писани на 13 језика, а један од закључака је да су португласки ботови у овој игри најупорнији.

Колико се разликујемо?

Јасеријев тим је уочио још неке разлике у рекацијама људи и ботова. Живи уредници измене у текст уносе у року од неколико минута, у наредних 24 часа или у у наредних годину дана док између два враћања текста међу ботовима може да прође и месец дана а читав процес може да траје непрекидно. Ботови су програмирани тако да прегледају читав сајт па је потребно да прође доста времена док се врате на исте странице и поново их измене.

Неке од упорних измена су безазлене и тичу се повезивања чланка на различитим језицима, а један од узрока може бити то што не важе у сваком језику иста правила за давање наслова па није лако уочити да је реч о истој теми. Међутим, једно од најчешћих бојних поља су спорни термини, па ће тако на пример ботови непрестано мењати реч ”Палестина” са ”палестинска територија” или ”Персијски залив” са ”Арапски залив” и обрнуто.

Тим који стоји иза овог истраживања објашњава да резултати могу да помогну да се у будућности креирају ботови који ће боље сарађивати и бити ефикаснији уместо да завшравају у ћорсокацима. Иако ботови још увек нису развијени у толикој мери да у њиховом понашању постоји толико спонтаности и непредвидивости као у људском, ово истраживање показује у како сложене и нерешиве интеракције могу да ступе. Тим као највероватнији проблем истиче то што сваки уредник ствара свог бота без формалног механизма за координацију са другима.

Јасери је и пре овог рада, који је привукао пажњу светских медија, истраживао Википедију на сличан начин и о томе објавио неколико радова. Са својим колегама са Универзитета у Будимпешти и америчког Ратгерс универзитета објавио је 2013. године рад о најконтроверзнијим темама на Википедији. Као мерило тим је користио управо учесталост исправљања чланака, па је најконтроверзнијим темама прогласио оне за које су уредници највише пута једни другима враћали текст.

Јасеријев тим је анализирао све текстове на Википедији на 10 језика, а истраживање је донело бројне податке о културолошким разликама, али и опште закључке. Тако је уочено да је највећи број спорних текстова повезан са политичким и религиозним темама, али и да свака језичка група има теме које су у њој посебно контроверзне. Показало се да Википедија није само глобални терен већ и место на које свако доноси своје ставове и проблеме.

Фудбалска божанства

За сваки од 10 језика направљена је листа најспорнијих текстова, а затим су језици подељени у три географске групе, па су истраживачи упоређивали које се теме посебно истичу у оквиру сваке групе. Док  у сваком језику у првих 10 текстова преовлађују политичке и религиозне теме, у шпанском језику је међу 10 најконтроверзнијих чланака чак пет о фудбалским клубовима.

Листа за шпански језик знатно одудара од осталих, али сваки језик има карактеристичне теме које су спорније него у другим језицима. Тако су у првих 10 чланака на чешком језику три о хомосексуалности, а на енглеском језику се близу врха налази текст који говори о повезаности расе и интелигенције.

Ако сте мислили да су најчуднији шпански резултати у којима доминира фудбал, добро је да знате да има још необичнијих. У румунском језику се међу најконтроверзнијим текстовима налази један о Дизни каналу, а у немачком језику је на првом месту текст о Хрватској (око њега има чак више сукоба него око текстова о Хитлеру, Исусу, хомеопатији).

Након што су језици сврстани у групе, у оној у којој се налазе енглески, немачки француски и шпански уочено је да су им свима заједничке теме Исус и хомеопатија, али и да шпански језик има 88 одсто тема које у другим језицима нису спорне. У групи коју чине мађарски, чешки и румунски језик нема много преклапања, а једина свима заједничка тема је Гугл. Трећа група језика, у којој се налазе арапски, хебрејски и персијски, има много више заједничких тема а истичу се Рат у Гази, Ислам и Израел.

Када се погледа целокупна слика, 25 одсто текстова око којих уредници ратују чине политичке теме, следе их географски појмови са 17 одсто и религија са 15 одсто. Најмање је оних о музици, филмовима, књижевности и спорту, а у средини се налазе историја, људска права и наука. Локална одступања увек постоје па су на француском и чешком језику знатно чешћа неслагања око научних тема, а румунски уредници често не успевају да помире своје ставове о музици и забави.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs