herbarijum

Raskoš polena

Šta je to što polenov prah čini toliko izuzetnim i posebnim, pa mu je posvećena čitava jedna nauka?

Foto: Denis Vikić

Tekst: Ivan Umeljić

Termin palinologija, nastao 1944. godine, predstavlja kombinaciju grčkih glagola paluno (razbacao ili poprskao), palunein (razbacati ili poprskati), grčke imenice pale (prah), a vrlo je blizu značenja latinske reči pallen (fino brašno, prah) i grčke imenice logos (reč, govor). Palinologija je nauka o polenu ili, još preciznije, o polenovim zrncima.

Šta polenov prah čini toliko izuzetnim pa mu je posvećena čitava jedna nauka? Da li to što polenova zrnca nisu samo prosti delovi biljaka kao što su, recimo, listovi, već predstavljaju svojevrsnu minijaturnu kopiju biljke „onakve kakvu je vidimo u prirodi“? Ili to što predstavljaju muške polne ćelije, analogne spermatozoidima kod životinja, pa ih neki botaničari nazivaju i „skrivenom seksualnošću cvetova“? Da li to što za razliku od spermatozoida, do žiga tučka moraju da „putuju“ kroz spoljašnji svet, odupirući se pritom mnogobrojnim stresnim faktorima iz okruženja? Ili to što im na tom neizvesnom putu, u zavisnosti od dizajna i osobina cvetova, pomažu vetar, ali i brojne životinjske vrste: insekti, ptice, gmizavci, puževi, pa čak i neki sisari?

Razlog za postojanje posebne nauke o polenu jeste i taj što polenova zrnca karakterišu fantastični oblici. Naime, nijedna od više stotina hiljada biljnih vrsta nema polen identičnog izgleda. Pored oblika, palinolozi prilikom opisa polenovih zrnaca u obzir uzimaju još neke osobine polena: veličinu, brojnost, vrste i pozicije otvora, kao i karakterističnu površinu zrnaca sa ekstremno raznovrsnim strukturama. Za sistematiku biljaka ovi parametri su od ništa manje važnosti nego bilo koja druga morfološka osobina biljaka.

Polen kroz istoriju

Smatra se da su još Asirci bili upoznati sa principima oprašivanja, ali nije poznato da li su poznavali prirodu samog polena. Ni Grci ni Rimljani, kao ni srednjovekovni istraživači, sve do 16. veka, nisu uspeli da rasvetle zagonetnu prirodu i strukture polenovih zrna. Nehemija Grev, prvi je naučnik koji je 1662. godine u svojoj knjizi Anatomija biljaka opisao istovetnost oblika polena unutar jedne iste vrste i tako zasnovao morfologiju polena, naučnu oblast koja proučava oblike polenovih zrna. Ovaj botaničar je ujedno i prvi naučnik koji je zapazio „da svaka biljka ima svoj (karakterističan) polen“.

Najveći sistematičar živog sveta Karl fon Line je 1751. godine prvi put upotrebio reč polen. Tokom 18. i 19. veka ostvaren je značajan progres u istraživanju polena i polinacije (oprašivanja). Jozef Konrad Koelrojter je 1766. godine zajedno sa Kristijanom Konradom Sprengelom postavio temelje discipline ekologija cvetova, naglašavajući značaj insekata za oprašivanje cvetova. Tada je prvi put nagovešteno i da polenova zrnca igraju veoma važnu ulogu u određivanju osobina svog „potomstva“. Sprengel je prvi uočio pore i brazde na površini polenovih zrnaca.

Johan Purkinje i Franc Andreas su, između ostalih, pružili veliki doprinos rasvetljavanju zagonetne prirode polena. Bauer je čuven po preciznim i verodostojnim crtežima (iz 1830. godine) polenovih zrnaca, koji se i danas čuvaju u Botaničkoj biblioteci Prirodnjačkog muzeja u Londonu. Dugačka je lista naučnika koji su u ranom periodu razvoja palinologije pružili značajan doprinos ovoj neobičnoj disciplini. U prvim decenijama 20. veka palinologija se razgranala u mnoge primenjene specijalizovane naučne poddiscipline o polenu: aeropalinologiju, paleopalinologiju, forenzičku palinologiju, farmakopalinologiju i, za pčelarstvo najvažniju, melisopalinologiju, odnosno, polensku analizu meda.

Upotreba elektronskog mikroskopa unapredila je istraživanje struktura i oblika površine polenovih zrnaca pa palinolozi sada raspolažu obiljem izuzetnih snimaka polena. Palinologija je danas izrasla u nezamenljivo oruđe mnogih primenjenih nauka, ali je, s druge strane, i jedna od bazičnih naučnih disciplina sa najdinamičnijim razvojem poslednjih godina. Morfologija polenovih zrnaca je istražena samo kod deset odsto vrsta, a taj procenat je još manji kada je reč o istraživanju anatomije polena. Da li kao pomoćno sredstvo primenjenih nauka ili kao bazičnu nauku, palinologiju, smatraju naučnici, svakako očekuje buran razvoj u 21. veku.

HERBARIJUM

Biljke se ne kreću? Ili nam se to samo čini? Kako su biljke naselile svet, kuda su putovale, kako rastu, šta jedu i zašto se menjaju? Vesti iz univerzuma biljaka.

Istražite tekstove iz rubrike HERBARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs