Антиципације

Путовање кроз вакуумску цев

Преокрет у историји вакуумских цеви догодио се 2012. године када је Илон Маск представио свету идеју хиперлупа као новог вида транспорта будућности

Фото: Yurikamome (Flickr)

 

Текст: Јана Миленковић

Данашњи инжењери, међу којима је најпопуларнији Илон Маск, иноватор и један од оних милијардера који себи исплаћују плату од једног долара, својим идејама за супербрза возила враћају вакуумске цеви у фокус истраживања. Вакуумске или пнеуматске цеви постоје од 19. века. Коришћене су стотинак година за транспорт малих предмета, након чега су скоро скроз изашле из употребе

За разлику од цеви које преносе течност или гасове, кроз пнеуматске цеви путују чврста тела. Главни принцип по коме оне раде јесте разлика у притиску. Ова разлика омогућава да се створи моћна сила која покреће капсулу унутар цеви. Простије пнеуматске цеви имају два вентила која се затварају, на чијем се сваком крају налази по једна комара и уређај са мотором који може да повлачи ваздух и на тај начин створи делимичан вакуум, који омогућава померање капсуле.

Како разлика у притиску може да покреће материју, врло једноставно се види када пијемо сок на сламчицу. Увлачење ваздуха ствара низак притисак на једном крају, услед чега долази до померања течности ка другом крају сламчице у чаши који се налази на вишем притиску.

Кроз историју, вакуумске цеви су преносиле пошту у многим светским метрополама. Од 1850. године у Лондону се овим путем дневно испоручивало и по 32.000 писама. У Њујорку је овакав вид слања пошиљки отпочео 1867. када је прва капсула успешно пренела Библију, америчку заставу и копију Устава.

Ширењем градова након светских ратова, такав начин рада поште је углавном нестао, јер су били потребни компликованији системи који би имали преграде, гранања и раскрснице. То је било много теже за одржавање, а и могућност за грешку је била огромна, па је неизмерно једноставније било употребити аутомобил за пренос пошиљки.

Непотпуно искорењене, пнеуматске цеви су се након овога користиле у медицини (за брз, лак и сигуран начин слања узорака између спратова), у банкарству, индустрији, за избацивање смећа, па до скоро чак и у једном Мекдоналдс drive-through ресторану. Ови системи су поседовали једноставније стазе и компјутере који су регулисали притисак, мада ово и даље остаје непопуларан вид транспорта.

Преокрет у историји вакуумских цеви догодио се 2012. године када је Илон Маск представио свету идеју хиперлупа (hyperloop) као новог вида транспорта будућности. Ипак, они који би помислили да се хиперлуп заснива само на принципу пнеуматских цеви би се грдно преварили, пошто он има четири важна својства која га чине битно различитим.

Капсуле покрећу електромагнетни мотори, а не ваздушни притисак. Иако је физички потпуни вакуум ефикаснији, није изводљиво ни направити га, ни одржавати у цеви дугој пар стотина километара, па је Маскова идеја да цеви буду испуњене ниским ваздушним притиском. Хиперлуп би имао и ваздушне лежајеве који би омогућили капсули да ”скија кроз ваздух”. Цев-стаза кроз коју би се капсула кретала имала би соларне панеле и била би дизајнирана тако да одолева лошим временским условима и земљотресима.

Маск је смислио како да се заобиђе такозвани Кантровиц лимит (максимална брзина која не би могла да се пређе због потиска ваздуха) уређајима који би се налазили на носу капсуле и пропуштали ваздух. Проблем трења је решио увођењем ваздушних јастука, а проблем напајања – соларним панелима. Све ово обећава најбржи транспорт до сада, који би достизао вредности блиским брзини звука.

Међутим највећи изазов код будућности пнеуматских цеви није у физици- већ у дизајну. Сваки аспект дизајна мора да се смишља од нуле, почевши од дизајна саме капсуле, преко остваривања највеће удобности и угодности људи унутар капсула, па све до превазилажења евентуалних проблема, који се углавном везују за психолошке аспекте, јер капсула, због изванредних брзина којима би се кретала, не би имала прозоре и не би постојала могућност заустављања до крајње дестинације.

У медијима хиперлуп добија све више простора. Постоје и разна такмичења која се организују за смишљање и побољшање одређених његових компоненти, а неколико компанија већ увелико ради на његовој изградњи. 

АНТИЦИПАЦИЈЕ

Будућност стиже. Ко ће јој отворити врата? Да ли са њом, са новим научним и технолошким отркићима, долази и нови квалитет живота? Хоће ли будућност бити баш онаква какву очекујемо? О предвиђањима, проценама и најавама будућности.

Истражите текстове из рубрике АНТИЦИПАЦИЈЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs