открића

Први пут у историји на свету више старих него деце

Крајем 2018. на свету је први пут било више људи старијих од 65 него оних млађих од пет година, показали резултати истраживања Уједињених нација

Фото: Pixabay

Текст:Анђела Мрђа

Према подацима овог истраживања, на свету тренутно има око 705 милиона људи старијих од 65 година и 680 милиона деце до четири године. С обзиром на то да старије становништво постаје све бројније, до 2050. године се предвиђа још већа неуједначеност према којој ће на једно дете до четири године ићи више од две особе старије од 65. Међутим, поставља се питање какве све последице носи овакво стање?

Аутор истраживања и директор Института за метрику и евалуацију здравља на Универзитету у Вашингтону Кристофер Мареј, упозорио је да ће такав тренд у будућности знатно отежати одрживост глобалног друштва.

Наиме, просечна дужина живота 1960. године била је нешто више од 52 године, док је данас 72. Са друге стране, према подацима Светске банке 1960. године, стопа плодности износила је готово петоро деце по жени, док је данас преполовљена на свега 2,4 детета. Дужи животни век и све мање деце посебно су карактеристични за развијене земље где се жене све касније одлучују за порођај.

Разлози за такво стање су бројни, али су углавном повезани са економским бољитком, дужим животним веком, нижом стопом смртности деце и вишим степеном контроле рађања.

Најдрастичнији пример тренутно је Јапан где је просечна дужина живота 84 године, што је уједно и највише на планети. Тако у овој острвској држави чак 27 одсто становништва чине људи старији од 65 година док је удео оних млађих од пет година свега 3,85 одсто. Међународни монетарни фонд (ММФ) је због тога крајем прошле године упозорио да би јапанска привреда у наредних 40 година могла да доживи озбиљан привредни пад већи од 25 одсто.

На југу планете пак ситуација је обрнута. Док је у Африци стопа плодности изузетно висока, посебно у Нигеру који се са својих 7,2 порођаја по жени сматра „најплоднијом“ земљом на свету, стопа морталитета деце је такође велика – 85 од 1000 новорођенчади.

Ни у Кини није много боље. Премда у овој земљи популација старија од 65 година чини 10,6 одсто становништва, услед мера контроле рађања које се примењују још од седамдесетих година двадесетог века, ова земља има стопу плодности од свега 1,6 порођаја по жени.

„Неопходно је размишљати о дубоким социјалним и економским последицама до којих води свет са све мање унучића и све више бака и дека“, рекао је за Би-Би-Си Кристофер Мареј. Остарело становништво смањује продуктивност једне земље, док недостатак радника има директног утицаја на привреду и развој.

Са друге стране, све већи број старије популације појачава притисак на здравство и пензиони фонд због чега је јапанска влада крајем прошле године предложила да се граница за обавезну пензију подигне са 65 на 70 година.

Демографи предлажу нешто другачије мере. Како би један народ могао да „замени“ сам себе, идеална стопа плодности је 2,1, сматрају они. Међутим, према подацима Уједињених нација, тек нешто више од половине земаља на свету испуњава овај критеријум.

Једно је сигурно – све државе слажу се у томе да би њихове владе требало да спроводе различите политике које ће спречити даље старење светске популације.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs