otkrića

Pronađen najmanji čovekoliki majmun

Novootkriveni izumrli hominoid težio je nešto manje nego prosečna domaća mačka

Ilustracija: Flickr

Tekst: Đorđe Petrović

Sićušni fosilizovani kutnjak, pronađen u Keniji, pripadao je, kako se čini, najmanjoj vrsti čovekolikog majmuna (ili hominoida) koja je do sada otkrivena, navodi se u novoj studiji. Novootkriveni primerak izumrle vrste, nazvane Simiolus minutus, težio je oko 3,5 kilograma, odnosno nešto manje nego prosečna domaća mačka.

Patuljast u poređenju sa današnjim gorilama, šimpanzama i orangutanima, minijaturni čovekoliki majmun bio je pre oko 12,5 miliona godina verovatno žrtva prirodne selekcije, budući da nije bio u stanju da se takmiči sa kolobinskim majmunima koji su, isto kao i on, jeli lišće sa drveća.

Dr Rosi, paleoprimatolog sa Stonibruk univerziteta u Njujorku, pronašao je zub 2004. sa kolegom Endruom Hilom sa Jejla. Njihovo otkriće, nedavno objavljeno u časopisu Jorunal of Human Evolution, omogućava uvid u jedan od aspekata borbe za stanište i hranu između drevnih čovekolikih majmuna i pravih majmuna tokom poznog dela epohe miocena, pre otprilike šest do 14 miliona godina.

Pre toga, vrste čovekolikih majmuna gospodarile su predelom i sa lakoćom su nadmašivale po brojnosti vrste pravih majmuna. Ali se, iz nekog razloga, tokom ovog perioda raznolikost čovekolikih majmuna smanjila, a broj vrsta pravih majmuna je „eksplodirao“. Danas postoji više od 60 vrsta kolobinskih majmuna koji grickaju lišće širom Azije i Afrike, uključujući lutunge, kratkonose i dugonose (nosate) majmune.

Razlog zbog kojeg je toliko čovekolikih majmuna nestalo, uključujući i majušne čovekolike majmune poput Simiolus-a, još nije jasno utvrđen. Preovlađujuće hipoteze su da su izumrli zbog borbe sa drugim majmunima i zbog promena u sredini u kojoj su živeli. Odjeci onoga što se dogodilo tokom pomenutog perioda, šta god to bilo, mogu se osetiti i danas, budući da postoji samo oko 20 vrsta čovekolikih majmuna, u poređenju sa više od 130 vrsta majmuna Starog sveta koje se nalaze u Africi i Aziji. Ipak, uništavanje staništa od strane čoveka sada je primarna pretnja vrstama obe grupe primata i glavni razlog opadanja njihovog broja poslednjih godina.

Kada je dr Rosi pronašao kutnjak, on i dr Hil su shvatili da izgleda slično kao dva zuba koja već stoje u muzeju pronađena još pre 40-50 godina. Iako su imali samo tri zuba, dr Rosi kaže da su oni bili dovoljno različiti od bilo čega drugog što je opisano, da je ovaj par naučnika znao da je otkrio novu vrstu.

 „To je kao kada biste pronašli jednu srušenu marsovsku letelicu negde u pustinji Arizone“, kaže dr Rosi. „Nije vam potrebno da ih pronađete 12 da biste znali šta to znači.“

Otkriveni kutnjak dugačak je skoro četiri milimetra. Na osnovu ovih zuba, dr Rosi je mogao da ekstrapolira veličinu vilice i tela novootkrivenog čovekolikog majmuna, koji su bili manji nego kod ijedne žive ili poznate izumrle vrste. Najmanji živi čovekoliki majmun je gibon, koji teži negde između 4,5 i 13,5 kilograma.

Analizom ovog kutnjaka oni su utvrdili da se ova vrsta barem delimično hranila lišćem. Prethodno su pronašli fosilne ostatke ranog kolobinskog majmuna na istom lokalitetu, što ih je navelo da pretpostave da su se čovekoliki majmuni i pravi majmuni takmičili za hranu, a posledice te borbe bile su: veliki pad hominoida i uspon pravih majmuna.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs