открића

Пронађен најмањи човеколики мајмун

Новооткривени изумрли хоминоид тежио је нешто мање него просечна домаћа мачка

Илустрација: Flickr

Текст: Ђорђе Петровић

Сићушни фосилизовани кутњак, пронађен у Кенији, припадао је, како се чини, најмањој врсти човеколиког мајмуна (или хоминоида) која је до сада откривена, наводи се у новој студији. Новооткривени примерак изумрле врсте, назване Simiolus minutus, тежио је око 3,5 килограма, односно нешто мање него просечна домаћа мачка.

Патуљаст у поређењу са данашњим горилама, шимпанзама и орангутанима, минијатурни човеколики мајмун био је пре око 12,5 милиона година вероватно жртва природне селекције, будући да није био у стању да се такмичи са колобинским мајмунима који су, исто као и он, јели лишће са дрвећа.

Др Роси, палеоприматолог са Стонибрук универзитета у Њујорку, пронашао је зуб 2004. са колегом Ендруом Хилом са Јејла. Њихово откриће, недавно објављено у часопису Jorunal of Human Evolution, омогућава увид у један од аспеката борбе за станиште и храну између древних човеколиких мајмуна и правих мајмуна током позног дела епохе миоцена, пре отприлике шест до 14 милиона година.

Пре тога, врсте човеколиких мајмуна господариле су пределом и са лакоћом су надмашивале по бројности врсте правих мајмуна. Али се, из неког разлога, током овог периода разноликост човеколиких мајмуна смањила, а број врста правих мајмуна је „експлодирао“. Данас постоји више од 60 врста колобинских мајмуна који грицкају лишће широм Азије и Африке, укључујући лутунге, кратконосе и дугоносе (носате) мајмуне.

Разлог због којег је толико човеколиких мајмуна нестало, укључујући и мајушне човеколике мајмуне попут Simiolus-а, још није јасно утврђен. Преовлађујуће хипотезе су да су изумрли због борбе са другим мајмунима и због промена у средини у којој су живели. Одјеци онога што се догодило током поменутог периода, шта год то било, могу се осетити и данас, будући да постоји само око 20 врста човеколиких мајмуна, у поређењу са више од 130 врста мајмуна Старог света које се налазе у Африци и Азији. Ипак, уништавање станишта од стране човека сада је примарна претња врстама обе групе примата и главни разлог опадања њиховог броја последњих година.

Када је др Роси пронашао кутњак, он и др Хил су схватили да изгледа слично као два зуба која већ стоје у музеју пронађена још пре 40-50 година. Иако су имали само три зуба, др Роси каже да су они били довољно различити од било чега другог што је описано, да је овај пар научника знао да је открио нову врсту.

 „То је као када бисте пронашли једну срушену марсовску летелицу негде у пустињи Аризоне“, каже др Роси. „Није вам потребно да их пронађете 12 да бисте знали шта то значи.“

Откривени кутњак дугачак је скоро четири милиметра. На основу ових зуба, др Роси је могао да екстраполира величину вилице и тела новооткривеног човеколиког мајмуна, који су били мањи него код иједне живе или познате изумрле врсте. Најмањи живи човеколики мајмун је гибон, који тежи негде између 4,5 и 13,5 килограма.

Анализом овог кутњака они су утврдили да се ова врста барем делимично хранила лишћем. Претходно су пронашли фосилне остатке раног колобинског мајмуна на истом локалитету, што их је навело да претпоставе да су се човеколики мајмуни и прави мајмуни такмичили за храну, а последице те борбе биле су: велики пад хоминоида и успон правих мајмуна.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs