Metahronika

Priručnik za izbore

Kako donosite izbornu odluku? Ili bilo koju drugu? Dnevno, u raznovrsnim situacijama, na svaku od vaših 10.000 odluka utiču i potpuno neočekivane stvari

Tekst: Slobodan Bubnjević

Kako ćete izabrati? Ako vam tokom izborne tišine budu nedostajale kampanje i analize, možete pokušati da izbore prethodno, u dokolici, oprobate na sebi samima. Zabeležite, na primer, na papir kandidate i ocenite ih po tri kriterijuma. Dobar ili loš? Snažan ili slab? Aktivan ili pasivan?

Ove tri veličine, evaluacija, potencija ili aktivnost, koje se u psihologiji nazivaju semantičkim razlikama (diferencijalima) mogu da pomognu u utvrđivanju vašeg stava, posebno ako vam nije ponuđen samo dvojak odgovor dobro ili loše, nego vam je ponuđena skala gde postoji i malo manje dobar i malo manje loš. Zato se ovakvi faktori vrlo često koriste u istraživanjima stavova ili pri psihološkim testovima.

U praksu ih je šezdesetih godina uveo američki psiholog Čarls E. Osgud, a ono što ih čini posebno uzbudljivim je što zadiru u razumevanje oblikovanja stavova. U poznatoj antropološkoj studiji iz 1964. Ogud je sa saradnicma isprobao 10.000 mogućih faktora u raznim zemljama i uz malo statistike pokazao da bi se ova tri faktora mogla smatrati univerzalnim u svakoj kulturi. 

Kada ste, međutim, na ovaj ili sličan analitički način donosili izbornu odluku? Ili bilo koju drugu?

Proces, mada može biti slikovit i zgodan na papiru, događa se gotovo trenutno, onda kad nam odluka treba, a ne dva dana, tri skale i mnogo grafika kasnije. Teško da ste partneru prišli nakon podrobne faktorske analize. Čak i ako ste sate proveli računajući da li da uzmete još jedan kredit, na tu odluku su možda delimično uticale i neke stvari koje se ne daju faktorisati, kao što su boje, toplina prostora, ponašanje vašeg bankara.

Na vaš izbor inače mogu da utiču svi ovi brojni, dugoročno beznačajni, ali trenutno važni faktori koji vrebaju u senci odluke. Raznovrsna znanja iz kongnitivnih nauka, pre svega psihologije, ali i drugih disciplina, poput fizike, matematike i biologije, do kojih su istraživači došli u poslednjih nekoliko decenija, pokazuju da se proces donošenja bilo kakve odluke ne može svesti samo na racionalnu analizu, čak i kod poslovično racionalnih ljudi.

Sa evolucionog stanovišta to je naizgled opravdano – Homo sapiens mnoge važne odluke donosi brzo i u vanrednim situacijama, gde uticaj sredine uslovljava hoće li preživeti. Sa druge strane, često odluke donosimo i suviše brzo, kroz heuristike, što Kaneman i Tverski nazivaju “brzim” sistemom razmišljanja. Psiholozima je dobro poznato koliko raznovrsnih kognitivnih prepreka, pa čak i zabluda, postoji u rasuđivanju.

Jedna od njih, koju bismo mogli nazvati usidravanje, dovodi do toga da potpuno zadovoljni kupujemo stvari po višim cenama samo zato što je prva ponuda bila suviše skupa. Pogledajte telefon koji koristite i razmislite kakav ste isprva nameravali da kupite. Česta i poznata greška u mehanizmu odlučivanja je vezana za “dug iz prošlosti” – ako ste sve ove godine glasali za neku stranku, kako sebi da objasnite što ste ranije tako pogrešno birali.

Tekst je inspirisan temom Izbori – Kako donosite odluku koja je, u okviru temata na 20 strana, obrađena mnogo detaljnije u poslednjem, četvrtom broju CPN časopisa Elementi.

Ako nema izborne krađe i nasilja, izbor je svakako vaš, ma koliko bio ispravan ili pogrešan. Međutim, koliko ste dok ga donosite izmanipulisani? Ako na svakom koraku vidite crnu boju kao poruku, samo i opet i samo na crno, da li ćete izabrati ovu boju? Ako ste slabe volje ili slomljenog duha, ako ste zavedeni, moguće je da ćete bez pogovora samo prihvatiti takav izbor, čak i ako se bar na kratko ponude crvena, ljubičasta, plava, žuta ili zelena. Ništa ne garantuje da ćete odoleti. Koliko puta ste, uostalom, izabrali pogrešan dezen pantalona ili cipela, lošu vrstu kredita ili pak, pogrešnu stranačku boju pod uticajem kampanje?

Šta, međutim, biva ako ovakvu odluku ne donosite sami? Situacija se po svojoj složenosti tada bitno razlikuje od one u kojoj ste vi sami potpali pod uticaj crne. Dobra vest je da grupno odlučivanje, uz sve svoje gotovo poražavajuće mane, zbog kojih je demokratija takav sistem kakav jeste, u igri velikih brojeva dobro odoleva na dirigovane izbore – potpuno je nezamislivo da 100 odsto neke populacije načini isti izbor.

No, to uopšte ne znači da će grupa, ma koliko miliona ljudi da ima, doneti najbolju odluku za sebe. Uostalom, ovdašnja istorija može da se prikaže i kao serija loših kolektivnih odluka. Uz njih, i onih mnogo loših. Istovremeno, otpornost velike grupe na jednu boju, takođe, ne znači da se njeni stavovi ne daju predvideti. Naprotiv. Upravo zahvaljujući tehnikama poput Osgudove skale, matematika stavova velikih grupa se na slučajnim uzorcima vrlo precizno može izmeriti.

Na biračkom mestu niste sa grupom, ali jeste sa sobom. Na izborima, kao i kod svake druge odluke, sažima se sve vaše trenutno i ranije stečeno iskustvo, vaša prošlost i sadašnjost. Hrana koju ste ili niste doručkovali. Odeća u kojoj ste izašli iz stana ili kuće. Vremenske prilike. Nivo buke na biralištu, izborni listić, ponašanje ostalih birača i članova biračkog odbora, izgrebanost klupa, trag spreja na kažiprstu, debljina olovke.

I onda, zaokružujete jednu od ponuđenih budućnosti.

 

___

Rubrika je objavljena: 21. aprila, u 14.30 časova. Stavovi izneti u tekstu su isključivo autorski i ne odražavaju obavezno zvaničan stav Centra za promociju nauke. 

METAHRONIKE

Svakodnevne teme rastu iz korena čije je razumevanje ponekad skriveno pod istorijskim, društvenim, tehnološkim naslagama. Kroz Metahronike, Slobodan Bubnjević pokušava da otkrije šta se, nekad, negde, skrilo iza?

Istražite METAHRONIKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs