Legendarijum

Priče iz Vesterosa: Bogovi i religije

U novom tekstu rubrike LEGENDARIJUM, istražite religije Vesterosa, sveta po kom je snimljena serija Igra prestola

Tekst: Nevena Grubač

Spoiler alert! Priče iz Vesterosa su serijal posvećen istoriji, mitologiji i religiji imaginarnog sveta poznatog kao Vesteros i slobodni gradovi, iz čuvenog dela Pesma leda i vatre, Džordža R. R. Martina, i otkrivaju detalje zapleta koje serija Igra prestola još uvek nije obradila.

 

U Vesterosu, zapadnom kontinentu sveta Pesme leda i vatre, religija je vezivno tkivo naroda, iskra koje pokreće i sila koja vodi u rat, na put, u pohod. Bogovima se klanja, njima se moli, prinose se žrtve i veruje se u unapred zapisanu sudbinu; čeka se ostvarivanje proročanstava, a u međuvremenu se živi po doktrini.

Umilostiviti bogove je ključ.

I dok se životi formiraju i oblikuju na osnovu prastarih knjiga ko zna kada napisanih, bogova, a i knjiga, je bezbroj. Svaki narod ima svoje božanstvo, svako pleme, svaka grupa spojena i vezana još jednom bajkom u nizu, napisanom krvlju vernika, sa krajem predvidljivo sklonim različitim interpretacijama.

Stari bogovi

U središtu šume, drevno čuvardrvo nadvijalo se nad jezercetom hladne i crne vode. „Drvo-srce“, zvao ga je Ned. 

Religija bez institucije, bez sveštenstva, obreda, spisa i pravila koje treba slediti, praktično – religija naroda, koja se prenosila generacijama kroz priču i pesmu, bila je vera u Stare bogove.

Nasleđena od Dece šume, rase za koju se veruje da je prva naselila prostranstva Vesterosa, mnogo pre Prvih ljudi, Andala i Rojnara, vera u Stare bogove bila je nalik animizmu: poštovala je prirodu i sve žive i nežive stvari u njoj, uključujući drvo, kamen, vodu. Bogova je bilo bezbroj, i svi su bili bezimeni.

Među Decom šume ponekad bi se rodili zelenovidi. Oni su bili najmudriji među mudrima i posedovali su magijske moći koje su im omogućavale da vide kroz oči šumskih životinja, ili čak da posmatraju svet očima svetog drveća.

Upravo se drveće isticalo među božanstvima Dece. Čuvardrvo, snežno bele kore i crvenog lišća, bilo je najbliže svetilištu što je ova stara religija imala, i posebno poštovanje se ukazivalo ovakvim stablima. Deca su u čuvardrvo urezivala ljudska lica, kako bi bogovi drveta mogli da svedoče dešavanjima u svetu.

Kada su Prvi ljudi primili veru u Stare bogove, gotovo svako kraljevstvo Vesterosa dobilo je bogošumu sa čuvardrvetom, poznatim i kao drvo-srce, u svom središtu. Upravo su se u bogošumi, ispod svetog drveta, odigravali važni trenuci; venčanja, molitve, daće. Na taj način, Stari bogovi su mogli da posmatraju ove događaje kroz oči na svojim urezanim licima, a verovalo se da odgovaraju kroz šapat vetra i šuštanje lišća.

Vremenom, nakon što su Andali doneli veru u Sedmoro sa istoka, bogošume su gorele, čuvardrveće je posečeno, a stara religija gotovo potpuno istrebljena. Jedino su severnjaci, poslednji potomci Prvih ljudi, ponosno čuvali veru u Stare bogove Dece šume. Zamak kuće Stark, vladara severa, negovao je jednu od poslednjih bogošuma u Vesterosu koja je preživela nalet nove, stroge religije.

Vera u Sedmoro

Njeni bogovi imali su imena, i lica dobro poznata, poput lica njenih roditelja.

U vreme dešavanja radnje u knjizi Pesma leda i vatre, dominantna religija u Vesterosu je vera u Sedmoro. Na zapadni kontinent su je doneli Andali, kojima se sedmoliko božanstvo ukazalo u brdima Andalosa, i uverilo ih da je njihova misija osvajanje Vesterosa u ime njihove nove vere.

Sedam lica božanstva čine Otac, koji predstavlja sudiju i donosi pravdu; Majka, negovateljica, simbol ljubavi i milosti; Devica, kojoj se najčešće mole mlade devojke, čuvar nevinosti i vrline; Ratnik, čiji je mač donosilac vere u pobedu na bojnom polju, i koji je lice snage; Starica, koja poseduje mudrost koja se priželjkuje u doba velikih odluka; Kovač, neumorni radnik, koji predstavlja veštinu; i Stranac, koji je lice smrti i svega nepoznatog, kome se gotovo nikad neće uputiti molitva.

Sedmoro se često nazivalo jednostavno novim bogovima, kako bi se napravila razlika između stare religije, koja je sve više potiskivana. Za razliku od stare vere, koja je bazirana na intuitivnom i spiritualnom doživljaju prirode, Sedmoro je došlo sa preciznim religijskim spisima i knjigama koje su diktirale doktrinu.

Veoma brzo je integrisana u svetovne zakone, i njeni poklonici su očekivali i računali s tim da će se njihovi bogovi umešati u svaki sud i svaku borbu, i na taj način se postarati da sprovedu pravdu. Epicentar obožavanja religije postale su septe, u kojima je sveštenstvo sprovodilo svoje obrede.

Istorija ove religije je krvava, pre svega zahvaljujući militantnim redovima verskih fanatika, Vojsci Vere, koja se obrušavala mačem na svakog ko se ne bi apsolutno pokoravao strogoj doktrini vere.

Kada je Egon Osvajač iz dinastije Targerijan na svom zmaju osvojio Vesteros, prihvatio je veru u Sedmoro i dobio podršku Visokog Septona, vrhovnog sveštenika, te mu je obećano da mu Vojska Vere neće stati na put. Problemi su nastali nakon njegove smrti. Redovi vojnika-vernika su se obrušili na Targerijane svim snagama, i započeo je krvavi građanski rat koji su desetine hiljada platili životima.

Rat je konačno završen, i kralj Belor Blagosloveni, koji je ujedno bio i septon, rasformirao je Vojsku Vere, smatrajući da je molitva jedino oružje potrebno verniku. Ovako je i ostalo sve dok Sersei Lanister, koja je vladala u ime svog maloletnog sina, Tomena, nije ponovo naoružala militantne redove vernika u Kraljevoj Luci.

Utopljeni bog

Što je mrtvo ne može umreti.

Jedno od samo nekoliko mesta širom čitavog Vesterosa u kom se ne poštuju novi bogovi i vera u Sedmoro, su Gvozdena ostrva na kojima žive Gvozdenrođeni. Oni veruju u Utopljenog boga, božanstvo mora koje živi ispod talasa i koje uči svoje poklonike o prihvatljivom načinu života.

Ova religija je veoma stara i datira mnogo pre dolaska Andala na zapad. Kada su osvojili Gvozdena ostrva, Andali su primili veru u Utopljenog boga, i nastavili da žive po smernicama koje njegovi sveštenici, Utopljeni ljudi, propovedaju.

“Ko zna o bogovima više od mene? Konjski bogovi i vatreni bogovi, bogovi načinjeni od zlata s očima od dragulja, bogovi izrezbareni u kedrovini, bogovi uklesani u šume, bogovi praznog vazduha… sve ih znam. Video sam kako ih njihovi narodi kite cvećem, i prolivaju krv koza, bikova i dece u njihovo ime. A čuo sam i molitve, na pola stotine jezika. Izlečite moju oduzetu nogu, naterajte devicu da me zavoli, podarite mi zdravog sina. Spasite me, pomozite mi, učinite me bogatim… zaštitite me! Zaštitite me od mojih neprijatelja, zaštitite me od tame, zaštitite me od grčeva u želucu, od konjskih gospodara, od robova, od plaćenika pred mojim vratima. Zaštitite me od Tišine.” Nasmejao se. “Bezbožnik? Pa, Erone, ja sam najpobožniji čovek koji je ikada podigao jedro! Ti služiš jednom bogu, Mokrokosi, ali ja sam služio desetinama hiljada. Od Iba do Ašaija, kada ljudi ugledaju moja jedra, smesta se pomole.”

– Juron Vranooki Grejdžoj, Pesma leda i vatre, Gozba za vrane, Džordž R.R. Martin

Inicijacija u redove ove vere odvija se tako što sveštenik prvo davi novog poklonika u morskoj vodi, a zatim ga uz pomoć masiranja srca i veštačkog disanja oživljava, blagosiljajući ga, simbolično, solju, kamenom i čelikom.

Poznato je i da je reputacija sveštenika zavisila od toga koliko je uspešno oživljavao utopljenike, što se, naravno, nije uvek dešavalo. Novorođenčad se, takođe, utapaju i oživljavaju, a čak se i smrtna kazna odvija u morskoj vodi, ovog puta, naravno, bez vraćanja u život.

Gvozdenrođeni poštuju stari način života, isti onaj koji su vodili njihovi preci, a koji im daje za pravo da siluju, pljačkaju i otimaju, u čemu su uvek bili izvrsni i koje veštine su usavršili vekovima prakse. Oni sve što uzimaju plaćaju čelikom, i ubijaju svakog ko pokuša da zaštiti svoju imovinu, znajući da će na taj način umilostiviti svog Utopljenog boga.

R’lor, bog svetlosti

Noć je mračna i puna užasa.

R’lor, bog svetlosti i vatre, poznat i kao Crveni bog, skoro je u potpunosti nepoznat Vesterosu, mada je u Esosu, na istočnom kontinentnu bogatom različitim kulturama, bio jedno od voljenijih božanstava.

Kada je Deneris Targerijan vratila zmajeve u život, moć R’lora i njegovih crvenih sveštenika doživela je ponovni procvat. Jedan od sveštenika, Toros od Mira, imao je misiju da propoveda religiju Boga vatre u Vesterosu, ali kralj Eris, koliko god bio opsednut vatrom, nije ostao fasciniran Torosovom demonstracijom R’lorove moći.

R’lor je božanstvo dualističke religije, u kojoj su dva boga u večnom ratu. R’lor, koji je bog vatre, svetlosti i života, stoji nasuprot svom takmacu, božanstvu leda, zime i smrti, čije ime ne sme biti izgovoreno, a koga nazivaju samo Tuđinom. Po legendi, sukob će se okončati ponovnim dolaskom ratnika iz proročanstva, koji je, navodno, jednom već odigrao ključnu ulogu u pobedi nad ledenim utvarama iz Zemalja večne zime.

Obredi ove religije odvijaju se uz velike, zapaljene vatre, koje se upaljenima održavaju tokom čitave noći, uz molitve svom bogu da pobedi noć i vrati zoru. Posebno vešti sveštenici tvrde da upravo u vatri mogu videti vizije koje im šalje R’lor.

Sveštenstvo Crvenog boga čine Crveni čarobnjaci i čarobnice, sa Melisandrom kao jednom od njih. Ona je poslata na Zmajkamen kako bi uverila Stanisa, brata pokojnog kralja Roberta Barateona, da je upravo on izabrani ratnik, ponovo rođeni Azor Ahai, koji će okončati tamu i zamahnuti plamenim mačem Svetlonoscem.

I dok Stanis, koji se okrenuo od Sedmoro i prigrlio R’lora, pokušava da ostvari misiju koju je u vatri videla Melisandra, mnogi misle kako je zapravo Deneris Targerijan, a ne Stanis, prava reinkarnacija Azor Ahaija.

Konjski bog

Princ jaše, i on će biti pastuv koji će uzjahati svet.

Daleko na istoku, u prostranstvima travnatog Dotračkog mora, u velikim nomadskim grupama zvanim kalasari, jašu Dotrački konjanici. Oni veruju u Konjskog boga, u čije krdo odlaze kad umru, a koji blagosilja plačkanje, ubijanje i silovanje kojima su izloženi naselja i gradovi koji se nađu na putu kalasara.

O ovoj religiji se zna veoma malo, ali je više puta pominjano da ona predviđa rađanje Velikog pastuva, onog koji će uzjahati svet. Proročanstvo tvrdi da će to biti najsnažniji jahač, koji će ujediniti sve Dotrake u jedan kalasar, i da će njima gospodariti jedan kal.

Dotraki su neustrašivi ratnici i jašu u ogromnim brojevima, i sve što je štitilo Vesteros od njihove najezde je večni dotrački strah od slane vode, zbog kog nikada nisu prešli Usko more. Ipak, veruje se da će pastuv koji će uzjahati svet dotrački kalasar odvesti do kraja sveta, i preko svih prepreka.

Bog sa mnogo lica

Valar morghulis.

U bezizlaznoj situaciji, svaki čovek se okreće smrti kao božanstvu i moli joj se za oslobođenje, bilo da joj se obraća kao Strancu iz Sedmoro ili nekom drugom bogu smrti. Na ovom postulatu je nastala religija koju praktikuje verska sekta iz Bravosa, kojoj molitve nisu jedini način da umilostive božanstvo.

U hramu ovog boga, u Kući crnog i belog u Bravosu, poklanja se dar smrti svima koji zaslužuju ili plate pravu cenu. Esnaf ubica se oslobađa ličnog identiteta, proces kroz koji upravo prolazi Arja Stark, kako bi se obučio za Ljude bez lica, koji daruju smrt odabranima u ime svog boga.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs