Легендаријум

Приче из Вестероса: Богови и религије

У новом тексту рубрике ЛЕГЕНДАРИЈУМ, истражите религије Вестероса, света по ком је снимљена серија Игра престола

Текст: Невена Грубач

Spoiler alert! Приче из Вестероса су серијал посвећен историји, митологији и религији имагинарног света познатог као Вестерос и слободни градови, из чувеног дела Песма леда и ватре, Џорџа Р. Р. Мартина, и откривају детаље заплета које серија Игра престола још увек није обрадила.

 

У Вестеросу, западном континенту света Песме леда и ватре, религија је везивно ткиво народа, искра које покреће и сила која води у рат, на пут, у поход. Боговима се клања, њима се моли, приносе се жртве и верује се у унапред записану судбину; чека се остваривање пророчанстава, а у међувремену се живи по доктрини.

Умилостивити богове је кључ.

И док се животи формирају и обликују на основу прастарих књига ко зна када написаних, богова, а и књига, је безброј. Сваки народ има своје божанство, свако племе, свака група спојена и везана још једном бајком у низу, написаном крвљу верника, са крајем предвидљиво склоним различитим интерпретацијама.

Стари богови

У средишту шуме, древно чувардрво надвиjало се над jезерцетом хладне и црне воде. „Дрво-срце“, звао га jе Нед. 

Религиjа без институциjе, без свештенства, обреда, списа и правила коjе треба следити, практично – религиjа народа, коjа се преносила генерациjама кроз причу и песму, била jе вера у Старе богове.

Наслеђена од Деце шуме, расе за коjу се веруjе да jе прва населила пространства Вестероса, много пре Првих људи, Андала и Роjнара, вера у Старе богове била jе налик анимизму: поштовала jе природу и све живе и неживе ствари у њоj, укључуjући дрво, камен, воду. Богова jе било безброj, и сви су били безимени.

Међу Децом шуме понекад би се родили зеленовиди. Они су били наjмудриjи међу мудрима и поседовали су магиjске моћи коjе су им омогућавале да виде кроз очи шумских животиња, или чак да посматраjу свет очима светог дрвећа.

Управо се дрвеће истицало међу божанствима Деце. Чувардрво, снежно беле коре и црвеног лишћа, било jе наjближе светилишту што jе ова стара религиjа имала, и посебно поштовање се указивало оваквим стаблима. Деца су у чувардрво урезивала људска лица, како би богови дрвета могли да сведоче дешавањима у свету.

Када су Први људи примили веру у Старе богове, готово свако краљевство Вестероса добило jе богошуму са чувардрветом, познатим и као дрво-срце, у свом средишту. Управо су се у богошуми, испод светог дрвета, одигравали важни тренуци; венчања, молитве, даће. На таj начин, Стари богови су могли да посматраjу ове догађаjе кроз очи на своjим урезаним лицима, а веровало се да одговараjу кроз шапат ветра и шуштање лишћа.

Временом, након што су Андали донели веру у Седморо са истока, богошуме су гореле, чувардрвеће jе посечено, а стара религиjа готово потпуно истребљена. Jедино су северњаци, последњи потомци Првих људи, поносно чували веру у Старе богове Деце шуме. Замак куће Старк, владара севера, неговао jе jедну од последњих богошума у Вестеросу коjа jе преживела налет нове, строге религиjе.

Вера у Седморо

Њени богови имали су имена, и лица добро позната, попут лица њених родитеља.

У време дешавања радње у књизи Песма леда и ватре, доминантна религиjа у Вестеросу jе вера у Седморо. На западни континент су jе донели Андали, коjима се седмолико божанство указало у брдима Андалоса, и уверило их да jе њихова мисиjа осваjање Вестероса у име њихове нове вере.

Седам лица божанства чине Отац, коjи представља судиjу и доноси правду; Маjка, неговатељица, симбол љубави и милости; Девица, коjоj се наjчешће моле младе девоjке, чувар невиности и врлине; Ратник, чиjи jе мач доносилац вере у победу на боjном пољу, и коjи jе лице снаге; Старица, коjа поседуjе мудрост коjа се прижељкуjе у доба великих одлука; Ковач, неуморни радник, коjи представља вештину; и Странац, коjи jе лице смрти и свега непознатог, коме се готово никад неће упутити молитва.

Седморо се често називало jедноставно новим боговима, како би се направила разлика између старе религиjе, коjа jе све више потискивана. За разлику од старе вере, коjа jе базирана на интуитивном и спиритуалном доживљаjу природе, Седморо jе дошло са прецизним религиjским списима и књигама коjе су диктирале доктрину.

Веома брзо jе интегрисана у световне законе, и њени поклоници су очекивали и рачунали с тим да ће се њихови богови умешати у сваки суд и сваку борбу, и на таj начин се постарати да спроведу правду. Епицентар обожавања религиjе постале су септе, у коjима jе свештенство спроводило своjе обреде.

Историjа ове религиjе jе крвава, пре свега захваљуjући милитантним редовима верских фанатика, Воjсци Вере, коjа се обрушавала мачем на сваког ко се не би апсолутно покоравао строгоj доктрини вере.

Када jе Егон Осваjач из династиjе Таргериjан на свом змаjу освоjио Вестерос, прихватио jе веру у Седморо и добио подршку Високог Септона, врховног свештеника, те му jе обећано да му Воjска Вере неће стати на пут. Проблеми су настали након његове смрти. Редови воjника-верника су се обрушили на Таргериjане свим снагама, и започео jе крвави грађански рат коjи су десетине хиљада платили животима.

Рат jе коначно завршен, и краљ Белор Благословени, коjи jе уjедно био и септон, расформирао jе Војску Вере, сматраjући да jе молитва jедино оружjе потребно вернику. Овако jе и остало све док Серсеи Ланистер, коjа jе владала у име свог малолетног сина, Томена, ниjе поново наоружала милитантне редове верника у Краљевоj Луци.

Утопљени бог

Што jе мртво не може умрети.

Jедно од само неколико места широм читавог Вестероса у ком се не поштуjу нови богови и вера у Седморо, су Гвоздена острва на коjима живе Гвозденрођени. Они веруjу у Утопљеног бога, божанство мора коjе живи испод таласа и коjе учи своjе поклонике о прихватљивом начину живота.

Ова религиjа jе веома стара и датира много пре доласка Андала на запад. Када су освоjили Гвоздена острва, Андали су примили веру у Утопљеног бога, и наставили да живе по смерницама коjе његови свештеници, Утопљени људи, проповедаjу.

“Ко зна о боговима више од мене? Коњски богови и ватрени богови, богови начињени од злата с очима од драгуља, богови изрезбарени у кедровини, богови уклесани у шуме, богови празног ваздуха… све их знам. Видео сам како их њихови народи ките цвећем, и проливаjу крв коза, бикова и деце у њихово име. А чуо сам и молитве, на пола стотине jезика. Излечите моjу одузету ногу, натераjте девицу да ме заволи, подарите ми здравог сина. Спасите ме, помозите ми, учините ме богатим… заштитите ме! Заштитите ме од моjих неприjатеља, заштитите ме од таме, заштитите ме од грчева у желуцу, од коњских господара, од робова, од плаћеника пред моjим вратима. Заштитите ме од Тишине.” Насмеjао се. “Безбожник? Па, Ероне, jа сам наjпобожниjи човек коjи jе икада подигао jедро! Ти служиш jедном богу, Мокрокоси, али jа сам служио десетинама хиљада. Од Иба до Ашаиjа, када људи угледаjу моjа jедра, сместа се помоле.”

– Јурон Вранооки Грејџој, Песма леда и ватре, Гозба за вране, Џорџ Р.Р. Мартин

Инициjациjа у редове ове вере одвиjа се тако што свештеник прво дави новог поклоника у морскоj води, а затим га уз помоћ масирања срца и вештачког дисања оживљава, благосиљаjући га, симболично, сољу, каменом и челиком.

Познато jе и да jе репутациjа свештеника зависила од тога колико jе успешно оживљавао утопљенике, што се, наравно, ниjе увек дешавало. Новорођенчад се, такође, утапаjу и оживљаваjу, а чак се и смртна казна одвиjа у морскоj води, овог пута, наравно, без враћања у живот.

Гвозденрођени поштуjу стари начин живота, исти онаj коjи су водили њихови преци, а коjи им даjе за право да силуjу, пљачкаjу и отимаjу, у чему су увек били изврсни и коjе вештине су усавршили вековима праксе. Они све што узимаjу плаћаjу челиком, и убиjаjу сваког ко покуша да заштити своjу имовину, знаjући да ће на таj начин умилостивити свог Утопљеног бога.

Р’лор, бог светлости

Ноћ jе мрачна и пуна ужаса.

Р’лор, бог светлости и ватре, познат и као Црвени бог, скоро jе у потпуности непознат Вестеросу, мада jе у Есосу, на источном континентну богатом различитим културама, био jедно од вољениjих божанстава.

Када jе Денерис Таргериjан вратила змаjеве у живот, моћ Р’лора и његових црвених свештеника доживела jе поновни процват. Jедан од свештеника, Торос од Мира, имао jе мисиjу да проповеда религиjу Бога ватре у Вестеросу, али краљ Ерис, колико год био опседнут ватром, ниjе остао фасциниран Торосовом демонстрациjом Р’лорове моћи.

Р’лор jе божанство дуалистичке религиjе, у коjоj су два бога у вечном рату. Р’лор, коjи jе бог ватре, светлости и живота, стоjи насупрот свом такмацу, божанству леда, зиме и смрти, чиjе име не сме бити изговорено, а кога називаjу само Туђином. По легенди, сукоб ће се окончати поновним доласком ратника из пророчанства, коjи jе, наводно, jедном већ одиграо кључну улогу у победи над леденим утварама из Земаља вечне зиме.

Обреди ове религиjе одвиjаjу се уз велике, запаљене ватре, коjе се упаљенима одржаваjу током читаве ноћи, уз молитве свом богу да победи ноћ и врати зору. Посебно вешти свештеници тврде да управо у ватри могу видети визиjе коjе им шаље Р’лор.

Свештенство Црвеног бога чине Црвени чаробњаци и чаробнице, са Мелисандром као jедном од њих. Она jе послата на Змаjкамен како би уверила Станиса, брата покоjног краља Роберта Баратеона, да jе управо он изабрани ратник, поново рођени Азор Ахаи, коjи ће окончати таму и замахнути пламеним мачем Светлоносцем.

И док Станис, коjи се окренуо од Седморо и пригрлио Р’лора, покушава да оствари мисиjу коjу jе у ватри видела Мелисандра, многи мисле како jе заправо Денерис Таргериjан, а не Станис, права реинкарнациjа Азор Ахаиjа.

Коњски бог

Принц jаше, и он ће бити пастув коjи ће узjахати свет.

Далеко на истоку, у пространствима травнатог Дотрачког мора, у великим номадским групама званим каласари, jашу Дотрачки коњаници. Они веруjу у Коњског бога, у чиjе крдо одлазе кад умру, а коjи благосиља плачкање, убиjање и силовање коjима су изложени насеља и градови коjи се нађу на путу каласара.

О овоj религиjи се зна веома мало, али jе више пута помињано да она предвиђа рађање Великог пастува, оног коjи ће узjахати свет. Пророчанство тврди да ће то бити наjснажниjи jахач, коjи ће уjединити све Дотраке у jедан каласар, и да ће њима господарити jедан кал.

Дотраки су неустрашиви ратници и jашу у огромним броjевима, и све што jе штитило Вестерос од њихове наjезде jе вечни дотрачки страх од слане воде, због ког никада нису прешли Уско море. Ипак, веруjе се да ће пастув коjи ће узjахати свет дотрачки каласар одвести до краjа света, и преко свих препрека.

Бог са много лица

Valar morghulis.

У безизлазноj ситуациjи, сваки човек се окреће смрти као божанству и моли jоj се за ослобођење, било да jоj се обраћа као Странцу из Седморо или неком другом богу смрти. На овом постулату jе настала религиjа коjу практикуjе верска секта из Бравоса, коjоj молитве нису jедини начин да умилостиве божанство.

У храму овог бога, у Кући црног и белог у Бравосу, поклања се дар смрти свима коjи заслужуjу или плате праву цену. Еснаф убица се ослобађа личног идентитета, процес кроз коjи управо пролази Арjа Старк, како би се обучио за Људе без лица, који дарују смрт одабранима у име свог бога.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs