Антиципације

Да ли ћете преживети наредних пет година?

Истражите више у упитнику развијеном на основу базе Биобанке и рачуна вероватноће

Текст: Милица Ђустебек

Одговор на питање да ли ћете бити живи за пет година не морате тражити само код лекара, у болници или лабораторији. Довољно је да попуните упитник на адреси www.ubble.co.uk. Питања су једноставна и неће вам одузети више од пет минута. После неколико секунди обраде, можете сазнати колика је вероватноћа да ћете доживети октобар 2020. године. Аутори упитника, Андреа Гана и Ерик Инглсон са Универзитета Упсала и Каролинска института, обећавају тачност од 80 одсто, али само ако је особа стара између 40 и 70 година. Поставља се питање зашто само тај део популације.

Упитник Гане и Инглсона је произашао из њиховог истраживања о предвиђању морталитета код средовечних и старијих особа. Одлука да се посвете искључиво популацији од 40 до 70 година старости је произашла из доступности података. Уместо да проведу неколико година сакупљајући податке, Гана и Инглсон су се одлучили на коришћење највеће базе података о средовечним и старијим људима под именом УК Биобанк.

Основана је 2006. године са намером да активно помогне превенцији, лечењу и истраживању широког спектра болести. У наредне четири године, 500.000 Британаца старости између 40 и 70 година, дало је своје податке, узорке крви и урина те одговорило на 655 питања о својим навикама, стилу живота, породичној и личној медицинској историји. Такође су се обавезали да ће следећих 30 година сви подаци о њиховом здрављу и начину живота бити доступни Биобанци ради даљих истраживања. 

Истраживање Гане и Инглсона је значајно јер је прво које користи искључиво податке Биобанке и које је у потпуности посвећено истраживању веза између смртности и стила живота код средовечне и старије популације. Њих су нарочито интересовали подаци учесника који су преминули у првих пет година постојања Биобанке. Користећи њих, Гана и Инглсон су дошли до занимљивих закључака. На дуговечност женске и мушке популације, која до пријаве у студију није имала озбиљнијих здравствених проблема, највише утиче пушење.

За оне који су већ имали дијагнозе, попут рака или срчаних болести, фактор дуговечности се знатно разликује у односу на пол. Код жена се значајно смањује ако су имале дијагнозу рака а код мушкараца ако је опште здравствено стање лоше.

Захваљујући овако великом узорку и пре свега веома детаљним подацима, Гана и Инглсон су могли да осмисле веома једноставан упитник који процењује вероватноћу умирања у следећих пет година. Жене одговарају на 11, а мушкарци на 13 питања која се у одређеним аспектима веома разликују. Инглсон брани овакву поделу тврдећи да свако питање представља значајан аспекат живота.

Ако је темпо свакодневног хода спор, то је знак да особа има већ проблема са здрављем и највероватније има дијагнозу неке срчане болести. Број аутомобила које поседује мушки испитаник даје податке о његовом социо-економском статусу, али се то питање не може пронаћи у женском упитнику. Утврђено је да на дуг живот позитивно утиче живот у заједници, те су и питања везана за ову тему пронашла пут до упитника. 

У јуну 2015. године, Гана и Инглсон су објавили чланак са својим сазнањима у британском медицинском часопису Lancet те лансирали упитник на горепоменутој Интернет адреси.  Сајмон Томпсон и Питер Вилејт са Универзитета Кембриџ су  похвалили шведске истраживаче јер су успели да осмисле питања која стварно осликавају ризик од умирања.

Међутим, сматрају да упитник у целости не препознаје тренутне или будуће здравствене проблеме попут високог крвног притиска или прекомерне дебљине који значајно утичу на смањење животног века. Инглсонов одговор на то је био да се вредност упитника управо огледа у томе да се људи запитају зашто имају лоше резултате и како би то могли да промене.

Упитник би могао помоћи и докторима опште праксе да препознају међу својим пацијентима оне чији их стил живота ставља у категорију најугроженијих. Он сматра да повећање физичке активности, побољшање исхране и престанак пушења значајно смањују ризик од умирања те да ће се многи окренути ка здравијем животу ако не буду били задовољни резултатима његовог упитника. Гана посматра њихов рад као узбудљиву прекретницу јер није потребно да се испитаници подвргавају лабораторијским испитивањима те их свега неколико кликова дели од сазнања колико су им шансе за дуг живот и посредно да добију процену општег стања свога здравља. 

АНТИЦИПАЦИЈЕ

Будућност стиже. Ко ће јој отворити врата? Да ли са њом, са новим научним и технолошким отркићима, долази и нови квалитет живота? Хоће ли будућност бити баш онаква какву очекујемо? О предвиђањима, проценама и најавама будућности.

Истражите текстове из рубрике АНТИЦИПАЦИЈЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs