Otkrića

Šta kažu kompjuterske nauke o slavnom Molijeru?

Kratko i jednostavno: da je zaista sam pisao sva svoja dela.            

Foto: Flickr

Tekst: Ivana Nikolić

Žan-Batist Poklen, poznatiji kao Molijer, jedan je od najznačajnijih francuskih, ali i svetskih dramskih pisaca. Ipak, u poslednjih stotinak godina jedno pitanje se često ponavlja: da li je Molijer zaista pisao svoja dela, ili je njihov autor jedan drugi Francuz, takođe poznati dramaturg i Molijerov savremenik, Pjer Kornej.

Nova studija pod imenom Zašto je Molijer najverovatnije sam pisao svoje drame (Why Molière most likely did write his plays), nedavno objavljena u naučnom časopisu Science Advances, sugeriše da je odgovor na ovo pitanje – da, jeste. Koristeći kompjuterske metode da analiziraju suptilne, nesvesne elemente pisanja oba autora, dvojica francuskih istraživača, Florijan Kafijero i Žan-Batist Kamp, posmatrali su veliki broj komedija u stihu koje su pisali veliki autori, takođe savremenici Molijera i Korneja.

„Analiza leksike, rime, oblika, priloga, morfosintaktičkih sekvenci i funkcionalnih reči ne daje nikakvu naznaku da je neko od drugih velikih dramaturga tog vremena napisao dela koja su potpisana imenom Molijer“, navodi se u apstraktu istraživanja.

Molijer je najpoznatiji po svojim komedijama, u prvom redu „Don Žuana“ i „Tartifa“. Ipak, početkom 20. veka, neki akademici počinju da sumnjaju u to da je on zaista njihov autor. Tako, na primer, 1919. godine francuski pisac Pjer Luis piše da je Molijer veći deo života proveo kao putujući glumac, a da je onda najednom, oko svoje 40. godine, počeo da piše remek-dela. Pored toga, nikada nije pronađen originalni rukopis sa Molijerovim potpisom.

Luis je stoga predložio sledeći scenario: Kornej, koji je bio daleko obrazovaniji, i Molijer, koji je bio daleko poznatiji kao glumac, dogovorili su unosan biznis. Kornej bi pisao, a Molijer potpisivao i promovisao komad koristeći svoju glumačku slavu.

Sumnje u Molijerov rad su se intenzivirale u ranim dvehiljaditim, kada su naučnici primetili značajno preklapanje u izboru reči kod dvojice dramaturga. Tako su ovi lingvisti zaključili da mora biti da je Kornej pravi autor Molijerovih dela.

A onda su se pojavili Kamp i Kafijero, koji se bave računarskom lingvistikom i filologijom, i u debatu uveli novu tehniku. Oni su sakupili tekstove komedija čiji su autori Molijer, Kornej i još desetorica njihovih savremenika, i koristili sofisticirani kompjuterski program da analiziraju i uporede lingvističke karakteristike. Tako su se, pored vokabulara, istraživači fokusirali i na fine karakteristike izražavanja, poput frekventnosti funkcionalnih reči kao što su članovi, prilozi i veznici, a koji služe da stvore veze između ostalih reči u rečenici. Takođe su posmatrali preferirane gramatičke strukture i druge jezičke obrasce koji se nesvesno provlače kod svakog autora. Kompjuterski program je potom grupisao drame koje su imale slične lingvističke karakteristike, tako da, ukoliko je Kornej pisao drame koje su pripisivane Molijeru, njihova dela bi se našla u istoj grupi. Međutim, to nije bio slučaj, Molijer bi uvek bio daleko od Korneja, objašnjava Kafijero.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs