Група међународних научника успела је да повеже порекло испитаника са осећањима које различите боје буде у њима
Текст: Ивана Николић
Резултати студије под називом A machine learning approach to quantify the specificity of colour–emotion associations and their cultural differences (Коришћење машинског учења за утврђивање специфичности асоцијације боја и осећања и њихове културолошке разлике), објављена крајем септембра у часопису Royal Society Open Science, показују да осећања која различите боје изазивају код људи зависе од тога из које они земље долазе. Проценат тачног повезивања био је око 80 %.
Група од осморо истраживача са неколико светских универзитета имала је групу од 711 испитаника из Кине, Немачке, Грчке и Велике Британије. Они су најпре прочитали имена 12 боја, попут „зелена“ или „тиркизна“ и то свако на свом језику, а потом су назначили коју је од 20 понуђених емоција пробудила која боја, и колико јако је боја била повезана са изазваним осећајем. Боје које су изазвале највише емоција биле су црвена, црна и розе, док су браон и љубичаста будиле слабије асоцијације. Црна је све испитанике асоцирала на тугу, без обзира на то из које земље долазе, а црвена на позитивне емоције попут љубави и задовољства, или негативне као што су мржња и бес.
Оно што је далеко занимљивије јесу културолошке разлике које су код неких боја дошле до изражаја. Тако су, на пример, Немци браон боју више повезивали са осећајем гађења него припадници иједне друге земље, а Грци су били једина група коју љубичаста боја асоцира превасходно на тугу. Бела боја је Кинезима будила прилично негативне асоцијације (тамо људи на сахранама традиционално носе бело), док је жута будила позитивна осећања код свих, осим код Грка.
Како су научници дошли до ових резултата? Они су, наиме, користили једну врсту вештачке интелигенције – машинско учење – које користи податке не би ли „истренирали“ програм да направи корелације које нису лако видљиве и очигледне људима. Тим каже да студија показује како се ова технологија може употребити за „проналажење смисла“ код истраживања емоција, што је поље где су подаци често сложени и нијансирани, а ретко црно-бели.