Открића

Нотр Дам – катедрала под лупом научника

Прошлогодишњи пожар у најпознатијој европској катедрали историчарима уметности пружа несвакидашњу прилику – да напокон мало боље проуче њену унутрашњост.

Текст: Ивана Николић

„Ово истраживање би могло да испише нову страницу у историји Нотр Дама, зато што тренутно постоји много неистражених подручја“, каже Ив Гале, историчар готичке архитектуре са Универзитета Бордо-Монтењ, који предводи истраживачки тим.

Ко би могао да помисли да би ватра, која је прошлог априла разрушила добар део Нотр Дама у Паризу и шокирала читав свет, ипак могла и нешто добро да донесе када је о уметности реч. Наиме, научници и професори из Француског националног центра за научна истраживања (CNRS) започињу пројекат вредан више милиона евра не би ли детаљно истражили начин на који је богомоља стара 850 година изграђена. Захваљујући досад невиђеном приступу материјалима од којих је катедрала грађена – укључујући дрво, металне конструкције и темеље зграде – научници се надају да ће им и овај посао дати информације кључне за обнову Нотр Дама.

Тог 15. априла пожар је највероватније избио због проблема са електричним инсталацијама, уништивши притом потпуно кров и звоник, а урушио се и део плафона. Зидови и даље стоје, а читава зграда ће бити реконструисана иако ће сама реконструкција највероватније трајати дуже од најављених амбициозних пет година, и коштаће неколико стотина милиона евра.

Иако се сматра најзначајнијим примером готичке архитектуре, катедрала из 12. века није нарочито много проучавана. Стога и не чуди што је доста тога о самој структури и даље непознаница.

Галеов тим, који ускоро почиње са радом, фокусираће се на седам тема: зидање, дрво, столарију, стакло, акустику, дигитално прикупљање података и антропологију. У пројекат ће бити укључено преко сто истраживача у 25 лабораторија, а процењује се да ће радови трајати наредних шест година. Гале сматра да ће сазнања из свих ових области помоћи у избору материјала и начина градње током рестаурације.

Тим од 50 научника, предвођених археолошкињом Алексом Дуфрес из Националног природњачког музеја у Паризу, анализираће познату нотрдамску столарију.

„Изгорела конструкција представља џиновску археолошку лабораторију“, каже Дуфрес, у чијем ће се тиму наћи археолози, историчари, дендрохронолози, биогеохемичари, климатолози, столари, шумари и инжењери специјализовани за механику дрвета.

Експерти тврде да је дрво одличан извор информација, који ће им помоћи у потрази за одговорима на многа питања: које су врсте дрвећа коришћене, када и на којим локацијама је то дрвеће сечено и одношено, којим техникама и алатима су комади обликовани, како је изгледала средњовековна градња итд.

„Свако дрво у свом ткиву бележи околину у којој је расло“, каже Дуфрес, и додаје да оваква студија „никада не би била могућа да није дошло до пожара који је уништио структуру [катедрале]“.

Последње, али не и најмање важно – дрво представља и својеврсни архив климатских прилика. Дрвеће коришћено у изградњи Нотр Дама расло је између 11. и 13. века, током топлог периода познатог као средњовековни климатски оптимум, и сада представља референтно време за природно загревање климе које може да се упореди са данашњим антропогеним загревањем.

„Тај период је слабо познат зато што је дрво из тог времена [данас] права реткост“, објашњава Дуфрес.

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs