Otkrića

Najmanji dinosaurus na svetu

Stručnjaci veruju da je 100 miliona godina star dinosaurus, težak tek dva grama, najmanji dinosaurus koji je koračao Zemljom

Foto: Pxfuel

Tekst: Ivana Nikolić

Maleno stvorenje koje je u poslednjih gotovo 100 miliona godina izuzetno dobro očuvao ćilibar najverovatnije je najmanji pronađeni dinosaurus, kažu autori nedavno objavljene studije.

Istraživanje pod nazivom Dinosaurus veličine kolibrija iz perioda Krede u Mjanmaru (Hummingbird-sized dinosaur from the Cretaceous period of Myanmar) svetlost dana ugledalo je 11. marta u žurnalu Nejčer, a istraživači koji su na njemu radili tvrde da je lobanja dinosaurusa – koja podseća na lobanju ptice – dugačka nešto manje od dva centimetara. To sugeriše da je čitavo stvorenje bilo veličine bumbarskog kolibrića ili Mellisuga helenae, koji je inače najmanja živa ptica.

Pronalazak ovog dinosaurusa mogao bi da pomogne naučnicima da shvate kako su to ova stvorenja ovoliko mala.

„Ovo nam otkriva potpuno novi rod ptica“, kaže Džingmai O’Konor, paleontološkinja sa kineskog Instituta za paleontologiju i paleoantropologiju kičmenjaka u Pekingu, koji je inače i koautor studije.

O’Konor i njen tim su ovoj životinji dodelili rod i vrstu – Oculudentavis khaungraae. Oni pretpostavljaju da je dinosaurus bio težak dva grama i da je živeo u vreme mezozoika.

Fosil je inače pronađen u državi Kahin na severu Mjanmara, i smatra se da je star 99 miliona godina. Veoma je dobro očuvan za svoju veličinu, tvrdi O’Konor. U njegovom malom kljunu nalazi se na desetine oštrih zuba, što nagoveštava da se u životu hranio insektima i drugim malim beskičmenjacima. Oči mu „štrče“ sa obe strane lobanje, što znači da, za razliku od većine savremenih predatora, ovaj dinosaurus nije imao binokularni vid. Veličina i starost stvorenja sugerišu da se minijaturizacija kod ptica dogodila mnogo ranije nego što su naučnici nekada mislili.

O’Konor tvrdi i da naredna istraživanja ovog fosila – kao što je potraga za biomolekulima u očuvanom mekom tkivu – zahtevaju naprednije istraživačke tehnike koje ne bi oštetile uzorak.

Dok uzorci iz ćilibara naučnicima mogu gotovo detaljno da prikažu prošlost, otkriće ovog fosila u severnom Mjanmaru koji je razoren ratom ukazuje na dilemu sa kojom se suočavaju mnogi naučnici koji rade sa ovim materijalom, tvrdi Viktorija Mekoj, paleontološkinja sa Univerziteta Viskonsin u američkom Milvokiju. Uslovi u rudnicima ćilibara, kao i ukupna politička situacija u toj zemlji, učinili su da se neki naučnici zapitaju da li bi uopšte trebalo da rade na ovim fosilima. Mekej, pak, nastavlja svoja istraživanja.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs