Научни круг

Можемо ли да зауставимо наше биолошко доба?

Заправо, можемо да га преокренемо – поручује недавно објављена студија истраживача са америчког Универзитета у Калифорнији

Текст: Ивана Николић

Мала калифорнијска клиничка студија показала је први пут да је могуће преокренути телесни епигенетски сат, који мери биолошко доба особе. Резултати студије Reversal of epigenetic aging and immunosenescent trends in humans (Преокрет епигенетског старења и имуносенесцентних трендова код људи), објављене почетком септембра у часопису Aging Cell показују да коктел сачињен од три лека „смањује“ у просеку 2,5 година биолошке доби – али истраживачи ипак упозоравају да је реч о прелиминарним резултатима јер је узорак био мали и није било контролне групе.

Било како било – како је тим имунолога Грегорија Фахија дошао до ових резултата?

Током годину дана, деветорица здравих белих мушкараца волонтера, старости између 51 и 65 година узимала су горепоменути коктел који су чинила три лека, хормон раста и два лека за дијабетес. Тестирање је водио др Фахи, а оно је претходно, у мају 2015, одобрено од стране америчке Управе за храну и лекове. Званично је почело неколико месеци касније у Медицинском центру Станфорда у Пало Алту, у Калифорнији. Сви мушкарци који су учествовали у студији у просеку су враћени 2,5 биолошке године уназад, мерено анализом ознака на њиховим генима. Имуни систем је такође показао знакове подмлађивања.

„Очекивали смо да ћемо успорити биолошки сат, али не и да ћемо га преокренути“, каже генетичар Стив Хорват са Универзитета у Калифорнији, који је радио епигенетске анализе.

„Изгледало је некако футуристички“, додаје Хорват, иначе пионир у истраживању епигенетског сата, који се мери записом хемијских промена у ДНК структури организма.

Током тестирања названог TRIIM, научници су узимали узорке крви учесника током периода лечења, а тестови су показали да је број крвних ћелија подмлађен код сваког од њих. Истраживачи су такође користили магнетну резонанцу не би ли – на почетку и на крају студије – одредили састав тимуса, грудне жлезде смештене у предњем, горњем делу грудног коша. Открили су да је код седам од девет учесника акумулирана масноћа замењена регенерисаним тимусним ткивом.

Ипак, главна сврха TRIIM студије била је нешто друго – да се истражи да ли се хормон раста може користити за обнављање ткива у жлезди тимуса, која је кључна за имунолошку функцију, а која након пубертета почиње да се смањује. Претходне студије су показале да хормон раста подстиче регенерацију тимуса, али може и да изазове дијабетес, што је и разлог зашто су лекови за дијабетес и укључени у TRIIM студију.

Идеја о провери ефекта лекова на епигенетске сатове учесника дошла је касније. Тим сада планира даља и већа испитивања, која би требало да укључе и жене, као и припаднике разичитих етничких група и разичитих старосних доби.

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs