Otkrića

Koja je najstarija ispričana priča na svetu?

Da li je reč o priči australijskih Aboridžina o starom vulkanu Badž Bimu

Foto: Flickr

Tekst: Ivana Nikolić

„Pre mnogo vremena, četiri giganta su stigla u jugoistočnu Australiju. Dok su tri krenula ka druim krajevima kontinenta, jedan je odlučio da ostane baš na tom mestu. Ubrzo se njegovo telo pretvorilo u vulkan po imenu Badž Bim, a njegovi zubi su postali lava koju je vulkan izbacivao.“

Ovo je priča koja potiče od aboridžinskog plemena Gandićmara na jugozapadu Viktorije u Australiji, a za koju se sada smatra da, ipak, ima uporišta u realnosti. Naime, ustanovljeno je da su pre oko 37.000 godina Badž Bim i drugi obližnji vulkan nastali kroz brzi niz erupcija, otkrivaju novi nalazi, koji ukazuju da je ova legenda možda najstarija ikad ispričana priča.

Šon Ulm, arheolog sa Univerziteta Džejms Kuk, koji nije bio uključen u rad na istraživanju, kaže da ona otvara veoma provokativna pitanja: „Zanimljivo je da razmišljamo o tim tradicijama kao o nečemu što traje desetinama hiljada godina.“ Ipak, upozorava Ulm, a pridružuju mu se mnogi stručnjaci, treba biti veoma oprezan, jer se veruje da nijedna druga priča nije prenošena toliko dugo usmenim putem.

Sa druge strane, tim koji je radio na nedavno objavenoj studiji Early human occupation of southeastern Australia: New insights from 40Ar/39Ar dating of young volcanoes, veruje da je iznenadna erupcija zaista ostavila veliki utisak na stanovništvo, koje je, zauzvrat, izmislilo priču o četiri diva. Nije jasno koliko dugo su Gandićmare živele u jugozapadnom delu današnje australijske države Viktorije, a sve do sada najstariji prihvaćeni dokazi o ljudskoj „okupaciji“ ovog područja nisu stari više od oko 13.000 godina. Geološkinja Erin Mačan sa Univerziteta u Melburnu kaže da su tokom 1940-tih arheolozi prijavili pronalazak kamene sekire u blizini drevnog vulkana Tauer Hil u istom regionu. Sekira pokazuje da su ljudi na tom području živeli i pre erupcije, jer je ona pronađena zakopana ispod vulkanskih stena. Mačan i njen tim su datirali te stene i stene sa nekadašnjeg vulkana Badž Bim, nekih 40 kilometara severozapadno. Metod koji su koristili sugeriše da su oba vulkana nastala pre oko 37.000 godina, kao i da oba izgledaju kao da su odjednom narasla ni od čega do vrhova koji imaju nekoliko desetina metara. Upravo su erupcije ova dva vulkana mogle da utiču na stanovnike da izmsile priče o njima, tvrde istraživači iz tima u članku objavljenom početkom februara u časopisu Geology.

Iako u narednim godinama nije bilo drugih velikih vulkanskih erupcija u tom području koje su mogle da inspirišu nastanak priča o četiri diva, Mačan kaže da njen tim ne insistira na tome da je ova aboridžinska priča zaista toliko stara – pa i najstarija – na svetu.

Inače, aboridžinske priče već se ubrajaju u one nastarije poznate. Patrik Nan, geograf sa Univerziteta Sanšajn Kost u Australiji, bio je koautor jednog istraživanja iz 2015. u kojem se navodi da je čak 21 zajednica širom Australije nezavisno „održavala u životu“ priče o epizodama podizanja nivoa mora koje je potopilo delove obale. Nan kaže da bi ove priče mogle da budu stare 7000 godina – odnosno, pet puta mlađe od aboridžinske priče o divovima od kojih je nastao vulkan.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs