Otkrića

Enceladovi okeani pogodni za život

Nasina letelica Kasini uočila je na malom, zaleđenom Saturnovom mesecu Encelad, sastojke neophodne za život

Foto: Nasa

 

Tekst: Ivana Horvat

Na udaljenosti od 1.2 milijarde kilometara od Zemlje, Encelad jedva da dobija mali deo energije koja sa Sunca stiže do nas. Međutim, uprkos ovome, ovaj udaljeni zaleđeni svet, gotovo desetostruko manji od Meseca,  prema poslednjim navodima stručnjaka Nase, ima tri od tri preduslova za opstanak života: vodu u tečnom stanju, (unutrašnji) izvor energije i neophodne hemijske komponente, poput ugljenika, vodonika azota i kiseonika. 

Ovo je najnovije otkriće poznate Nasine svemirske misije Kasini, objavljeno na konferenciji za novinare održanoj 13. aprila  u sedištu Nase u Vašingtonu. Panel eksperata među kojima su bili čelni ljudi Nasinih jedinica za nauku i planetarna istraživanja, kao i naučnici zaduženi za misiju Kasini, govorili su o ovom veoma značajnom otkriću.

Iako Kasini nije detektovao znake života, jedno takvo otkriće u budućnosti imalo bi dalekosežne posledice – to bi značilo da je život u svemiru, makar u svom najjednostavnijem obliku,  veoma rasprostranjen. Ukoliko bismo mogli pouzdano da tvrdimo da, uprkos podesnim uslovima na Enceladu ipak nema života, jedno bi postalo jasno: za život je potrebno mnogo više od toga.. 

Kasini je snimio gejzire koji su izvirali kroz pukotine inače zaleđene Enceladove površine. Ispod ledene “kore” na ovom Saturnovom mesecu, boravi čitav okean slane vode. Vodonična para, kao i komadići leda, koji su se gubili u tami međuplanetarnog prostora, ukazuju na postojanje hidrotermalnih izvora na dnu Enceladovog okeana. U zemaljskim uslovima, ovakvi hidrotermalni izvori podržavaju čitave zajednice morskih organizama, koji na ogromnim dubinama naših okeana preživaljavaju u potpunosti bez Sunčeve svestlosti. 

Foto: Nasa

 

Prisustvo velikih količina vodonika u Enceladovom okeanu znači da bi mikrobi, ukoliko bi postojali tamo, mogli da ga koriste kako bi dobili neophodnu energiju kombinujući vodonik sa ugljen-dioksidom rastvorenim u vodi. Ova hemisjak reakcija poznata i kao metanogeneza, tokom koje mikrobi stvaraju metan, smatra se jednom od osnova za postojanje života na Zemlji.

Osim ovih uzbudljivoh otkrića vezanih za zaleđeni mesec u orbiti oko Saturna, Nasini naučnici objavili su još jedno otkriće poznatog teleskopa Habl. Naime, ovaj veteran među teleskopima, otkrio je nove gejzire na površini Jupiterovog meseca Evropa. 

Kasini misija se završava ove godine u septemberu, međutim u pripremi je naredna Nasina misija Europe Clipper koja će danje istraživati vanzemaljske okeanske svetove i koja će posetiti najgrandioznijeg među planetama Sunčevog sistema, Jupiter. 

Na konferencije za medije govorili su Džim Grin, direktor Odseka za planetarne nauke, Nasa, VašingtonTomas Curbuhen, saradnik Direkcije za naučne misije, Nasa, Vašington, Meri Vojtek, astrobiolog, viši naučni savetnik, Nasa, Vašington, Linda Spilker, naučnik na Kasini misiji, JPL, Pasadena, Hanter Vejt, Kasini misija, San AntonioKris Glejn, saradnik Kasini Misije, San Antonio, Vilijam Sparks, astronom, Institut za svemirske teleskope, Baltimor.

 

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs