Насина летелица Касини уочила је на малом, залеђеном Сатурновом месецу Енцелад, састојке неопходне за живот
Текст: Ивана Хорват
На удаљености од 1.2 милијарде километара од Земље, Енцелад једва да добија мали део енергије која са Сунца стиже до нас. Међутим, упркос овоме, овај удаљени залеђени свет, готово десетоструко мањи од Месеца, према последњим наводима стручњака Насе, има три од три предуслова за опстанак живота: воду у течном стању, (унутрашњи) извор енергије и неопходне хемијске компоненте, попут угљеника, водоника азота и кисеоника.
Ово је најновије откриће познате Насине свемирске мисије Касини, објављено на конференцији за новинаре одржаној 13. априла у седишту Насе у Вашингтону. Панел експерата међу којима су били челни људи Насиних јединица за науку и планетарна истраживања, као и научници задужени за мисију Касини, говорили су о овом веома значајном открићу.
Иако Касини није детектовао знаке живота, једно такво откриће у будућности имало би далекосежне последице – то би значило да је живот у свемиру, макар у свом најједноставнијем облику, веома распрострањен. Уколико бисмо могли поуздано да тврдимо да, упркос подесним условима на Енцеладу ипак нема живота, једно би постало јасно: за живот је потребно много више од тога..
Касини је снимио гејзире који су извирали кроз пукотине иначе залеђене Енцеладове површине. Испод ледене “коре” на овом Сатурновом месецу, борави читав океан слане воде. Водонична пара, као и комадићи леда, који су се губили у тами међупланетарног простора, указују на постојање хидротермалних извора на дну Енцеладовог океана. У земаљским условима, овакви хидротермални извори подржавају читаве заједнице морских организама, који на огромним дубинама наших океана преживаљавају у потпуности без Сунчеве свестлости.
Присуство великих количина водоника у Енцеладовом океану значи да би микроби, уколико би постојали тамо, могли да га користе како би добили неопходну енергију комбинујући водоник са угљен-диоксидом раствореним у води. Ова хемисјак реакција позната и као метаногенеза, током које микроби стварају метан, сматра се једном од основа за постојање живота на Земљи.
Осим ових узбудљивох открића везаних за залеђени месец у орбити око Сатурна, Насини научници објавили су још једно откриће познатог телескопа Хабл. Наиме, овај ветеран међу телескопима, открио је нове гејзире на површини Јупитеровог месеца Европа.
Касини мисија се завршава ове године у септемберу, међутим у припреми је наредна Насина мисија Europe Clipper која ће дање истраживати ванземаљске океанске светове и која ће посетити најграндиознијег међу планетама Сунчевог система, Јупитер.
На конференције за медије говорили су Џим Грин, директор Одсека за планетарне науке, Наса, Вашингтон, Томас Цурбухен, сарадник Дирекције за научне мисије, Наса, Вашингтон, Мери Војтек, астробиолог, виши научни саветник, Наса, Вашингтон, Линда Спилкер, научник на Касини мисији, ЈПЛ, Пасадена, Хантер Вејт, Касини мисија, Сан Антонио, Крис Глејн, сарадник Касини Мисије, Сан Антонио, Вилијам Спаркс, астроном, Институт за свемирске телескопе, Балтимор.