Otkrića

„Divovski“ torbari, drevni stanovnici Australije

Nedavno objavljena studija baca novo svetlo na neobične prastanovnike australijskog kontinenta

Tekst: Ivana Nikolić

U najmanju ruku čudna anatomija porodice džinovskih torbara koji su lutali istočnom Australijom i Tasmanijom tokom poslednjih 25 miliona godina objašnjena je u studiji The extraordinary osteology and functional morphology of the limbs in Palorchestidae, a family of strange extinct marsupial giants , koja je nedavno objavljena u časopisu Plos One.

Istraživači su već znali da su ovi torbari iz porodice Palorchestidae imali velike lobanje i kandže, ali malo se znalo o njihovim udovima. Nakon što su ispitali 60 uzoraka fosila ovih životinja različite geološke starosti, naučnici su mogli da dobiju predstavu o tome kako su njihove noge i ruke najverovatnije izgledale, funkcionisale i evoluirale tokom vremena. Otkrili su da je su ovi torbari imali „mišićave savijene prednje noge“ sa fiksiranim laktovima, što nije bio slučaj ni kod jednog njihovog srodnika, živog ili izumrlog, kaže tim predvođen profesorom Hejzelom Ričardsom. Ova porodica je, inače, sestrinska porodica poznatije porodice Diprotodontidae, a izumrla je tokom kasnog pleistocena, verovatno kao posledica ljudske aktivnosti i klimatskih promena.

Ipak, misterija i dalje obavija tačan sastav građe porodice Palorchestidae, jer je veoma malo fosila pronađeno.

„Činjenica da jednostavno nema toliko ovih fosila nam verovatno govori nešto o načinu na koji su te životinje bile raspoređene“, kaže Ričards.

„Nalazimo ih po celoj Australiji, ali je veličina njihove populacije verovatno bila prilično mala. I bili su prilično razređeni. Nisu bili poput ovih [životinja] koje su putovali u stadima ili u velikom broju“, dodaje Ričards.

Studija pokazuje da, kako su evoluirali, tako su postajali veći i čudniji. Iako im je težina generalno varirala, istraživači sada veruju da su pripadnici ove porodice „bili veći nego što se ranije mislilo, da su najveće vrste bile teške i preko 1000 kg.“ „Koristili smo metodu gde uzimate obim kosti, a ona vam govori o tome koliku je težinu mogla da nosi svaka od četiri noge“, kaže Ričards.

„Došli smo do broja koji je bio znatno veći od onog što je ranije procenjeno i taj broj ih na neki način stavlja među neke od najvećih torbara koji smo ikada imali u Australiji.“

Ričardsov tim je fosile ovih prastarih izumrlih životinja dobio iz muzeja u Australiji i iz londonskog Prirodnjačkog muzeja.

„Ono što ih čini čudnim jeste kombinacija karakteristika koje su ih krasile. Imali su veoma izduženo šiljato lice, veoma male oči, izražen jezik, poput žirafe, i izuzetno mišićav prednji deo… i ogromne kandže.“

Ričards kaže da bi sledeća istraživanja trebalo da se pozabave time zašto su životinje iz porodice Palorchestidae bile takve kakve su bile – da razumeju na šta su se one adaptirale, kakvu hranu su jele i zbog čega su bile drugačije od ostalih životinja iz tog perioda.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs