Открића

Делфини су углавном „дешњаци“

Око деведесет процената људи је десноруко, али ми нисмо једини којима су екстремитети једне стране тела способнији од оних са друге. Гориле су „дешњаци“, кенгури су већином „леворуки“, а чак и мачке имају страну која им је доминантнија – мада то углавном зависи од њиховог пола. Истраживања су показала да обични кљунасти делфин још израженије користи десну страну од човека

Фото: Flickr

Текст: Богдан Ђорђевић

Коауторка студије непрофитне америчке организације Dolphin Communication Project др Дејзи Каплан, није ни слутила да ће током истраживања наићи на један тако драстичан пример. Склоност ка употребљавању десне стране, посебно се истицала током делфинове потраге за храном. Та техника се зове crater feeding и подразумева да делфини најпре полако пливају дуж океанског дна, а затим изненада зарију кљун у песак не би ли ухватили рибе које то не очекују. Име је добила по кратеру који остаје у песку након што делфин изрони. Капланова и њене колеге приметили су да се делфини сваки пут нагло и оштро окрену пре него што гурну кљунове у песак и улове плен. Кључно за ову причу је то да су се делфини у 99 одсто случајева окренули улево. Од 709 окрета забележених између 2012. и 2018. године, само четири су била у десну страну и начинио их је исти делфин који је, узгред, имао необично обликовано десно пераје. Оно на шта истраживачи указују јесте то да се окретањем налево делфиново десно око и уопште цела десна страна тела приближавају океанском дну. Дакле, десна страна је та која има кључну улогу и која обавља главне функције када говоримо о оваквом начину исхране делфина.

Тим истраживача је покушао да објасни ову појаву на више различитих начина. Првенствено, претпоставља се да је делфинима тако лакше да прогутају плен. Канал кроз који пролази храна шири је на десној страни, будући да им је сам гркљан померен улево. Уз то, они производе звуке, тзв. ехолоцирајуће кликтање користећи десну страну уста, што додатно иде у прилог томе да ова страна треба да буде ближа океанском дну.

Друго објашњење је повезано са процесима који се дешавају у мозгу. Као и код човека, на информације које обрађује једна страна мозга реагују делови тела са супротне стране. Студија је показала да се визуелни и аудитивни процеси већином одвијају у левој хемисфери, што имплицира да је за делфина боље да се служи десним оком и десним ухом.

Међутим, ово није први пут да су научници пронашли доказе о учесталијем коришћењу десне стране код морских сисара. Сиви и грбави китови имају тенденцију да се преврћу надесно у потрази за храном, док рецимо мрки делфини круже око плена такође окренути десном страном према жртви.

Др Џејмс Херберт-Рид, биолог са Департмана за зоологију на Универзитету у Кембриџу, сматра да треба још испитивати колико заправо има предности од склоности ка коришћењу удова једне стране тела, али додаје и то да је истраживање делфина показало нешто ново: „Тако снажна и конзистентна латерализација између јединки у оквиру исте популације, ретко се виђа.“

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs