Ново истраживање које је проучавало митохондријску ДНК данашњих Африканаца показало је да се савремени човек пре 200.000 година појавио на југу Африке, јужно од реке Замбези
Текст: Ђорђе Петровић
Познато је да се хомосапиjенс појавио у Африци пре више од 200.000 година. Међутим, група научника сматра да је успела да утврди и само место на којем се то догодило – древни дом наших предака. У питању је подручје које обухвата велики део територије данашње Боцване, јужно од реке Замбези, тврди се у студији недавно објављеној у научном часопису „Нејчер“.
Ови научници сматрају да је пре 200.000 година ово подручје било права оаза на иначе сувом Црном континенту. „То је заиста огромна област, која је вероватно била веома влажна и веома плодна“, наводи Ванеса Хејс, генетичарка са Гарван института за медицинска истраживања у Сиднеју и водећа ауторка ове студије. „Ова област заправо је испуњавала све услове да буде одговарајуће станиште за живот хомосапијенса и дивљих животиња.“
Ипак, након што су на том подручју остали 70.000 година, наши преци су били принуђени да, услед климатских промена (пре свега у количини падавина), напусте свој првобитни дом и наставе даље. Они су пре отприле 130.000 година почели да насељавају нове територије, које су услед поменутих промена сада постале плодне и погодне за живот. Ове миграције утабале су пут за оне касније, када ће велика група хомосапијенса напустити Африку и населити огромна пространства Евроазије.
Овакве закључке Хејс и њене колеге заснивају на анализи 1217 узорака митохондријске ДНК, узетих од данашњих становника јужне Африке. Митохондријска ДНК је генетички материјал који се – за разлику од оног у једру – налази у ћелијским органелама званим митохондрије и преноси се искључиво мајчинском линијом, са мајке на дете.
Циљ ове анализе био је да се митохондријска ДНК искористи како би се мапирала најстарија позната мајчинска линија у породичном стаблу данашњих људи. Истраживачки тим Хејсове истиче да и такозвана L0 линија или грана и њене подгране упућују назад на древни „дом предака“, који се простире од Намибије преко Боцване па све до данашњег Зимбабвеа.
Поред генетичког истраживања, ови научници ослонили су се и на фосилне доказе, геолошке и археолошке анализе, али и на компјутерску симулацију промене климатских услова, да би тестирали своју хипотезу и утврдили како је изгледао афрички континент пре 200.000 година.
Међутим, има и оних који сумњају у резултате овог истраживања. Један од њих је и Крис Стрингер, научник који проучава порекло човека при Музеју природне историје у Лондону и није био део ове студије. Он истиче да је еволуција хомосапијенса веома сложен процес и да неке друге анализе фосилних доказа указују да савремени људи потичу из источне Африке.
„Не можете користити искључиво данашњу дистрибуцију митохондријске ДНК како бисте реконструисали јединствено место порекла хомосапијенса“, наводи Стрингер. „Мислим да то превазилази добијене податке будући да пред собом имате само мајушни део генома, тако да нам он не може пружити читаву причу о нашем пореклу.“
Стога би, сматра он, могло да постоји више завичаја – а не само један – које још нисмо открили.