Otkrića

10 najznačajnijih ljudi u nauci u 2019. (III deo)

Bioetičarka, imunolog, fizičar i tinejdžerka koja je podigla svet na noge zauzimaju poslednja četiri mesta na listi prestižnog časopisa Nature

Foto: Flickr

Tekst: Ivana Nikolić

Od velikih otkrića do borbenosti i zalaganja za boljitak čitavog sveta, na tradicionalnoj listi časopisa Nature nalaze se ljudi iz čitavog sveta, iz najrazličitijih oblasti i najrazličitijeg obrazovanja, koji su najviše zadužili nauku u godini za nama.

 

Vendi Rodžers, žena koja se zalaže za medicinsku etiku

U poslednjih dvadesetak godina tinjaju kontroverze oko porekla pojedinih organa za transplataciju širom Kine. Vlada je najpre porekla da su organi uzimani od zatvorenika, a onda je napokon to i priznala. Vlasti sada tvrde da se sa tom praksom prestalo 2015, i da se organi uzimaju isključivo od volontera. Međutim, neki istražavači, uključujući Vendi Rodžers, bioetičarku sa australijskog Univerziteta Makvari, nisu poverovali kineskim zvaničnicima. Rodžers se ovom temom aktivno bavi od 2015, radeći  u neprofitnoj organizaciji International Coalition to End Transplant Abuse in China, koja za cilj ima da zaustavi zloupotrebe prilikom transplantacije organa u Kini.

Rodžers i njen tim su pronašli način da ispitaju da li se u bolnicama širom najmnogoljudnije zemlje sveta vrše transplatacije organa koji su uzimani bez pristanka. Naime, njen tim je proučavao studije koje su objavljivali doktori koji su vršili transplantacije. U radu koji je svetlost dana ugledao u februaru ove godine, navodi se da mnogi lekari nisu mogli da dokažu da su imali pristanak donora. Rodžers kaže da su ona i njen tim zaključili da su u više od 400 studija organi najverovatnije uzimani od zatvorenika. Reč je o radovima objavljenim u periodu od 2001. do 2017. godine u kojima se opisuje preko 85.000 transplantacija.

Mnogi časopisi su nakon studije profesorke Rodžers povukli prethodno objavljene studije.

 

Hongkui Deng, imunolog koji modifikuje gene

Sistem za editovanje gena pod nazivom CRISPR–Cas9 je razvijen pre manje od deset godina, ali u ovoj godini je objavljen prvi izveštaj o njegovoj upotrebi kod čoveka. Studiju je objavila laboratorija Hongkuija Denga sa Univerziteta u Pekingu, a ona pokazuje da CRISPR–Cas9 može da stvori potencijalno neograničen unos imunih ćelija neosetljivih na HIV.

Inače, ovaj projekat je dizajniran da rekapitulira uspeh tzv. „Berlinskog pacijenta“, Timotija Rej Brauna. On je 2008. postao prva osoba izlečena od virusa, zahvaljujući transplantaciji koštane srži koju je primio lečeći se od leukemije. Njegovi lekari su namerno tražili donora sa genskom mutacijom koja onesposobljava CCR5, protein koji HIV koristi da inficira imune ćelije. Oni su najpre izbrisali Braunov imuni sistem, zatim ga ponovo ,,napunili“ donatorskim ćelijama, i virus je nestao.

Međutim, problem je u tome što je genska mutacija u koštanoj srži donora izuzetno retka, a u Kini praktično nepostojeća. Zato je Deng, koji je bio deo tima koji je tokom 1990. otkrio značaj proteina CCR5 za lečenje HIV-a, rešio da pokuša da edituje sam gen. Uzeo je imunološki podudarne matične ćelije koje stvaraju krv iz koštane srži davaoca, editovao ih pomoću CRISPR–Cas9 sistema i potom ih presadio u osobu sa leukemijom i HIV-om.

„Nadamo se da će se desiti isto kao i kod Berlinskog pacijenta“, rekao je Deng.

 

Džon Martinis, fizičar u Guglu

Kada je Martinis bio student tokom devedesetih, jedno od predavanja na koje je išao je zauvek odredilo tok njegove karijere. Poznati fizičar Ričard Fajnman je govorio o mogućnosti pravljenja računara koji mogu da rade stvari koje konvencionalni ne mogu, i to pomoću kvantnih karakteristika čestica. „Bilo mi je jasno da je to dobra ideja i da bi bilo sjajno raditi na njoj,“ rekao je Martinis.

A onda je, ovog oktobra, Martinis – koji radi i u Guglu i na Univerzitetu u Kaliforniji – napravio veliki korak ka ostvarenju Fajnmanovog sna. Predvodio je rad grupe istraživača u Guglu koji su uspeli da demonstriraju rad kvantnog kompjutera koji bi mogao da računa brže od najboljeg konvencionalnog računara. „Rad na ovom eksperimentu je bio kulminacija moje karijere“,  rekao je cenjeni fizičar. Ime kompjutera je Sycamore, a na njemu je radio tim od preko 70 naučnika i inženjera koji su pokazali da je jedan specifičan izazov Sycamore uradio za 200 sekundi. Tim procenjuje da bi najboljem superkompjuteru za taj zadatak trebalo čak 10.000 godina.

 

Greta Tunberg, tinejdžerka koja predvodi generacije

Švedska tinejdžerka Greta Tunberg, aktivistkinja za borbu protiv klimatskih promena, u septembru se pojavila pred odborom američkog Kongresa, pozivajući kongresmene da „slušaju naučnike“ i preduzmu konkretne korake u borbi protiv klimatskih promena.

„Ne želim da slušate mene, želim da slušate naučnike. Želim da se ujedinite na temelju nauke i zaista preduzmete nešto“, rekla je šesnaestogodišnjakinja, dok je u rukama držala specijalni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Greta je skrenula pažnju svetske javnosti prošle godine kada je počela da izostaje iz škole svakog petka da bi protestovala ispred zgrade švedskog parlamenta. Ubrzo su joj se pridružili drugi učenici, a kasnije su i osnovali pokret pod nazivom Petkom za budućnost. Njen glas je pomogao u širenju protesta, te Greta ima i nekoliko miliona pristalica širom sveta.

Mnogi smatraju da je će Šveđanka najveći uticaj ostvariti na nove generacije naučnika: i decu koja će to želeti da postanu, i na aktuelne naučnike, od kojih će običan svet sada zahtevati da informišu i oblikuju politike.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs