Открића

10 најзначајнијих људи у науци у 2019. (III део)

Биоетичарка, имунолог, физичар и тинејџерка која је подигла свет на ноге заузимају последња четири места на листи престижног часописа Nature

Фото: Daniel Penfield/Wikimedia Commons

Текст: Ивана Николић

Од великих открића до борбености и залагања за бољитак читавог света, на традиционалној листи часописа Nature налазе се људи из читавог света, из најразличитијих области и најразличитијег образовања, који су највише задужили науку у години за нама.

 

Венди Роџерс, жена која се залаже за медицинску етику

У последњих двадесетак година тињају контроверзе око порекла појединих органа за трансплатацију широм Кине. Влада је најпре порекла да су органи узимани од затвореника, а онда је напокон то и признала. Власти сада тврде да се са том праксом престало 2015, и да се органи узимају искључиво од волонтера. Међутим, неки истражавачи, укључујући Венди Роџерс, биоетичарку са аустралијског Универзитета Маквари, нису поверовали кинеским званичницима. Роџерс се овом темом активно бави од 2015, радећи  у непрофитној организацији International Coalition to End Transplant Abuse in China, која за циљ има да заустави злоупотребе приликом трансплантације органа у Кини.

Роџерс и њен тим су пронашли начин да испитају да ли се у болницама широм најмногољудније земље света врше трансплатације органа који су узимани без пристанка. Наиме, њен тим је проучавао студије које су објављивали доктори који су вршили трансплантације. У раду који је светлост дана угледао у фебруару ове године, наводи се да многи лекари нису могли да докажу да су имали пристанак донора. Роџерс каже да су она и њен тим закључили да су у више од 400 студија органи највероватније узимани од затвореника. Реч је о радовима објављеним у периоду од 2001. до 2017. године у којима се описује преко 85.000 трансплантација.

Многи часописи су након студије професорке Роџерс повукли претходно објављене студије.

 

Хонгкуи Денг, имунолог који модификује гене

Систем за едитовање гена под називом CRISPR–Cas9 је развијен пре мање од десет година, али у овој години је објављен први извештај о његовој употреби код човека. Студију је објавила лабораторија Хонгкуија Денга са Универзитета у Пекингу, а она показује да CRISPR–Cas9 може да створи потенцијално неограничен унос имуних ћелија неосетљивих на ХИВ.

Иначе, овај пројекат је дизајниран да рекапитулира успех тзв. „Берлинског пацијента“, Тимотија Реј Брауна. Он је 2008. постао прва особа излечена од вируса, захваљујући трансплантацији коштане сржи коју је примио лечећи се од леукемије. Његови лекари су намерно тражили донора са генском мутацијом која онеспособљава CCR5, протеин који ХИВ користи да инфицира имуне ћелије. Они су најпре избрисали Браунов имуни систем, затим га поново ,,напунили“ донаторским ћелијама, и вирус је нестао.

Међутим, проблем је у томе што је генска мутација у коштаној сржи донора изузетно ретка, а у Кини практично непостојећа. Зато је Денг, који је био део тима који је током 1990. открио значај протеина CCR5 за лечење ХИВ-а, решио да покуша да едитује сам ген. Узео је имунолошки подударне матичне ћелије које стварају крв из коштане сржи даваоца, едитовао их помоћу CRISPR–Cas9 система и потом их пресадио у особу са леукемијом и ХИВ-ом.

„Надамо се да ће се десити исто као и код Берлинског пацијента“, рекао је Денг.

 

Џон Мартинис, физичар у Гуглу

Када је Мартинис био студент током деведесетих, једно од предавања на које је ишао је заувек одредило ток његове каријере. Познати физичар Ричард Фајнман је говорио о могућности прављења рачунара који могу да раде ствари које конвенционални не могу, и то помоћу квантних карактеристика честица. „Било ми је јасно да је то добра идеја и да би било сјајно радити на њој,“ рекао је Мартинис.

А онда је, овог октобра, Мартинис – који ради и у Гуглу и на Универзитету у Калифорнији – направио велики корак ка остварењу Фајнмановог сна. Предводио је рад групе истраживача у Гуглу који су успели да демонстрирају рад квантног компјутера који би могао да рачуна брже од најбољег конвенционалног рачунара. „Рад на овом експерименту је био кулминација моје каријере“,  рекао је цењени физичар. Име компјутера је Sycamore, а на њему је радио тим од преко 70 научника и инжењера који су показали да је један специфичан изазов Sycamore урадио за 200 секунди. Тим процењује да би најбољем суперкомпјутеру за тај задатак требало чак 10.000 година.

 

Грета Тунберг, тинејџерка која предводи генерације

Шведска тинејџерка Грета Тунберг, активисткиња за борбу против климатских промена, у септембру се појавила пред одбором америчког Конгреса, позивајући конгресмене да „слушају научнике“ и предузму конкретне кораке у борби против климатских промена.

„Не желим да слушате мене, желим да слушате научнике. Желим да се уједините на темељу науке и заиста предузмете нешто“, рекла је шеснаестогодишњакиња, док је у рукама држала специјални извештај Међувладиног панела о климатским променама.

Грета је скренула пажњу светске јавности прошле године када је почела да изостаје из школе сваког петка да би протестовала испред зграде шведског парламента. Убрзо су јој се придружили други ученици, а касније су и основали покрет под називом Петком за будућност. Њен глас је помогао у ширењу протеста, те Грета има и неколико милиона присталица широм света.

Многи сматрају да је ће Швеђанка највећи утицај остварити на нове генерације научника: и децу која ће то желети да постану, и на актуелне научнике, од којих ће обичан свет сада захтевати да информишу и обликују политике.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs