Zvezdarijum

Osvrt na Planetu 9

Smakovi sveta i teorije zavere najuspešnije prodru kada se voze na leđima nauke. Međutim, Planeta 9 ne dolazi da nas uništi

Tekst: Nevena Grubač

”Kad god naiđemo na ideju interesantnu poput ove, mi se trudimo da primenimo Karl Seganova pravila kritičkog razmišljanja koja uključuju nezavisne potvrde činjenica, traženje alternativnih rešenja i ohrabrivanje naučne debate. Ako je Planeta 9 negde tamo, pronaći ćemo je zajedno”, strpljivo, racionalno, po ko zna koji put izgovara direktor Nasinog odeljenja za planetarne nauke, Džim Grin.

Talas panike je sasvim očekivano ispratio novosti o svežem, ovosezonskom apokaliptičnom scenariju: sada već tradicionalno, svima dobro poznata Planeta X stiže u novom ruhu, baš na vreme da pre letnjih vrućina okonča još jednu, ne preterano zanimljivu orbitu kamena na kom živimo, oko Sunca.

Kao što je već dobro poznato, smakovi sveta, kao što je generalno pravilo vezano za teorije zavere, najuspešnije prodru i najduže ostanu u umovima ljudi kada se besplatno voze na leđima neke naučne istine. Zato ne čudi što je naučni rad Konstantina Batigina i Majkla Brauna, objavljen u januaru ove godine u Astronomskom žurnalu, a koji predviđa mogućnost postojanja velikog nebeskog tela, moguće planete, u spoljnim delovima Sunčevog sistema, probudio na trenutak usnulu maniju zvanu Planeta X.

Problem orbita

Dvojica naučnika sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) došla su do zaključka da je prisustvo ovakve, hipotetičke planete najbolji odgovor na pitanje neobičnih orbita nekoliko malih objekata u Kajperovom pojasu, dalekom i hladnom regionu koji se proteže daleko iza Neptunove orbite. Matematičkim modelima i kompjuterskim simulacijama, uz teorijski pristup Batigina i Braunovu potrebu da sve smesti u posmatrački kontekst, nakon godinu i po dana dvojica kolega su samouvereno izneli teoriju o onome što su nazvali Planeta 9.

Da bi dala smisao naizgled nemogućim orbitama pomenutih malih tela Kajperovog pojasa, hipotetička planeta bi morala da poseduje neke od karakteristika koje su u početku izazvale skepticizam i kod samih autora rada, ali i kod njihovih kolega: njena orbita, koja bu se protezala iza Plutonove, morala bi da bude ekstremno izdužena, jedna revolucija oko Sunca trajala bi između 10 i 20 hiljada godina, a masa bi joj bila oko 10 puta veća od Zemljine.

Sama ideja poput ove odjeknula je naučnom zajednicom, i još jednom probudila naučnu debatu. Alternativna objašnjenja su poželjna, i mnoga su se pojavila. čineći period u kom će autorski dvojac, uz pomoć moćnih teleskopa širom sveta, pokušati da pronađe posmatrački dokaz svoje teorije, zanimljivim.

Alternative Planeti 9

Glavni argument za  postojanje velikog nebeskog tela na obodu Sunčevog sistema su orbite šest malih objekata u Kajperovom pojasu, čiji periheli, tačke u kojima su najbliži Suncu, imaju tendenciju da se grupišu ka jednom specifičnom pravcu. Ovo je utoliko čudnije jer se spoljašnje, udaljenije tačke njihovih orbita prostiru u potpuno nasumičnim pravcima, nevezane jedne za druge, kao što bi i trebalo da bude.

Odakle onda grupisanje? Iako su Batigin i Braun odlučili da je najuverljivija varijanta postojanje devete planete, koja svojom gravitacijom kontroliše orbite pomenutih malih objekata, neke od njihovih kolega ponudile su druge opcije.

En Meri Medigan, istraživačica na postdoktorskim studijama na Berkliju, i Majkl Mekort sa Harvarda ipak imaju drugu ideju. Objekti u rasutom disku bi mogli, po mišljenju dvojca, da se samoorganizuju gurajući i uvlačeći jedni druge u svoje osobene orbite. Jedini preduslov za ovako nešto je da treba da ih ima dovoljno.

Ukoliko zajednička masa ovih objekata dostiže grubo masu Zemlje, kreiranje njihovih orbita bi se desilo nekih 600 miliona godina po rođenju Sunčevog sistema. Batigin i Braun su uzeli ovo objašnjenje u obzir, ali smatraju da pomenuti region nema u sebi dovoljno malih objekata čija bi masa mogla da objasni fenomen. Mada je u ranoj fazi Sunčevog sistema verovatno bilo dovoljno materijala za ovako nešto, vremenom je najveći deo izbačen gravitacionim uticajem gasnih džinova i procesima tokom formiranja Kajperovog pojasa, smatraju autori.

Još jedna analiza daje potencijalne odgovore na goruću dilemu. Istraživači Metju Holman i Metju Pejn sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku imaju nekoliko ideja. Jedna od njih je da je naše razumevanje orbite Plutona pretrpelo sistematsku grešku. Osim samog Plutona, oni u obzir uzimaju još dva objašnjenja od kojih prvo uključuje nešto manju, neotkrivenu planetu na udaljenosti između 60 i 100 astronomskih jedinica od Sunca, a drugo takođe neotkrivenu planetu, ali još masivniju i daleko bližu Suncu nego što je Planeta 9.

U međuvremenu

I dok naučna zajednica pokušava da priđe problemu sa različitih strana, u želji da jednom za svagda okonča pitanje Planete X, koje se, kako deluje, pojavljuje svakih nekoliko godina, Nasa i ostale institucije troše svoje dragoceno vreme i resurse na uveravanje javnosti da ovaj naučni rad nije najavio smak sveta. Iako smo svesni koliko je naše znanje o svemiru nekompletno, znamo da nijedna misteriozna planeta ne dolazi da nas uništi.

Ukoliko zaista otkrijemo nebesko telo u Kajperovom pojasu koje zadovoljava kriterijume da bude kategorisano kao planeta, javnost će biti prva koja će saznati. Na kraju krajeva, koji naučnik ne bi želeo da se pohvali ovakvim otkrićem?

Jedini odgovor na pitanje zašto do sada nismo pronašli ovu planetu, ukoliko postoji, jeste – nismo je tražili. Profesionalni astronomi, ali i amateri, uveliko pregledaju odavno načinjene snimke neba koji pokrivaju nama bliže delove njene orbite. Ukoliko je prošla tuda u periodu od kada fotografišemo nebo, naći ćemo je. Ukoliko je poslednjih nekoliko hiljada godina u delu orbite veoma dalekom od nas, tu nastupaju moćni teleskopi. U svakom slučaju, potraga je počela. Ukoliko Planeta 9 postoji, znaćemo. Do tada, samo bez panike.

ZVEZDARIJUM

Od prvih teleskopa do kolonija na Mesecu. Kako, kada, gde i zašto su ljudi otkrivali svemir? Ko su pioniri astronautike? Kako izgledaju poslednja dostignuća u osvajanju kosmosa?

Istražite više ZVEZDARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs