otkrića

Ogroman broj biljaka je potpuno nestao sa lica Zemlje

Najnovija globalna studija pokazala je da je 571 biljna vrsta izumrla – ali mnogi naučnici veruju da je broj daleko veći

Foto: Valentin Sabau, Pixabay

Tekst: Ivana Nikolić

“Biljke podupiru sav život na Zemlji”, kaže dr Ejmer Nik Lugada iz britanskih Kraljevskih botaničkih bašta, koja je bila deo tima koji je izradio studiju.

„One nam obezbeđuju kiseonik koji udišemo i hranu koju jedemo. Takođe čine i kičmu svetskih ekosistema – tako da je nestajanje biljaka loša vest za sve vrste“, dodaje Nik Lugada.

Studija njenog tima, nedavno objavljena u časopisu Nature Ecology and Evolution, otkrila je da je 571 biljna vrsta izumrla od 1750. do danas. Strahuje se da bi taj broj mogao da bude još veći. Naše znanje o mnogim biljkama veoma je ograničeno, a stopa izumiranja biljaka se uvećala 500 puta u odnosu na period pre industrijske revolucije. Takođe, ovaj broj je više nego duplo veći od ukupnog broja izumrlih ptica, sisara i vodozemaca – i čak je četiri puta veći od broja izumrlih biljaka koje se nalaze na crvenoj listi Međunarodne unije za konzervaciju prirode.

Glavni uzrok izumiranja biljnih vrsta je uništavanje njihovih prirodnih staništa ljudskom aktivnošću, poput seče šuma i pretvaranja polja u njive za obradu.

„To je daleko više nego što smo znali i daleko više nego što je trebalo da izumre“, dodaje dr Marija Vorontskova, takođe iz britanskih Kraljevskih botaničkih bašta.

„Ovo je zastrašujuće i to ne samo zato što je reč o broju 571, već zato što mislim da je to loša procena i da je on mnogo veća.“

Vorontskova objašnjava da postoji i na hiljade biljnih vrsta koje su „žive, a mrtve“, jer su njihove poslednje jedinke istog pola, te za reprodukciju nema uslova, ili su velike životinje, koje treba da raznose njihova semena, izumrle. Pored toga, neophodno je da prođe nekoliko godina kako bi se sa sigurnošću moglo potvrditi da je neka biljka izumrla, što znači da postoji nebrojeno vrsta koje čekaju na to.

„Kako ćete da pretražite ceo Amazon da biste našli svoju izgubljenu biljku“, kaže Vorontskova, i dodaje da neke biljke mogu da izumru pre nego što uopšte budu otkrivene, imajući u vidu da botaničari godišnje pronađu oko 2000 novih biljnih vrsta.

Baza podataka na kojoj su radile Nik Lugada i Vorontskova je rezultat dugogodišnje pretrage po naučnim publikacijama i terenskog rada. Naučnici se nadaju da će studija pomoći očuvanju prirode u budućnosti tako što će ukazati na to koje vrste biljaka su posebno sklone izmuranju, kao i na mesta koja su posebno rizična za život. Tako je, na primer, lokacija važniji faktor nego vrsta biljke – one vrste na malim ostrvima ili na području sa mediteranskom klimom su u većem riziku, bez obzira na to da li je reč o ružama, palmama ili orhidejama.

„Opstanak miliona drugih vrsta zavisi od biljaka, uključujući i ljude, tako da je za programe konzervacije od ogromnog značaja da znamo koje biljke gubimo i gde se one nalaze“, zaključuje Nik Lugada.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs