otkrića

Odakle su pande?

Nedavno objavljeno otkriće fosila srodnika pande na području današnje Mađarske iznova pokreće pitanje sa kog kontinenta potiču ove životinje

Tekst: Jovana Nikolić

Preci jednog od simbola Kine, džinovske pande, živeli su na drugom kontinentu – u  Evropi. Međutim, rasprava o mestu porekla još traje, a zagovornicima pretpostavke da ove životinje potiču iz Evrope idu u prilog fosilni ostaci o kojima su krajem oktobra ove godine izveštavali svetski mediji. Naime, na osnovu fosilnih ostataka, tačnije zuba, paleontolog Dejvid Bigan sa Univerziteta u Torontu zaključio je da su pre oko deset miliona godina na području današnje Mađarske živeli medvedi slični pandama. 

Bigan je ove ostatke pronašao dok je tražio kosti hominida u blizini mesta Rudabanja, u blizini granice sa Slovačkom. Ova lokacija je odranije poznata po ostacima velikog primata rudapitekusa, a sada ostaci pronađeni na ovom mestu iznova pokreću pitanje porekla jednog od omiljenih medveda.

U istraživanju fosila Biganu su pomagale kolege sa Univerziteta u Poatjeu i Univerziteta u Ekvadoru, pa su tako upoređujući ih sa zubima medveda utvrdili da su ove izumrle životinje jele biljke. Ovaj podatak ukazuje da su imali ishranu sličnu pandama, ali ne govori o tome da li su bili njihovi preci ili srodnici. Međutim, moderne pande imaju specijalizovanu zubnu anatomiju, koja nedostaje njihovim prethodnicima.

Pande se uglavnom hrane bambusom, pa se njihovo izumiranje često posmatra u svetlu činjenice da se ova biljka veoma teško održava, a istraživanja pokušavaju da objasne da li ona može da obezbedi dovoljno energije ovako masivnim životinjama. Međutim, pande su zadržale sistem za varenje kakav imaju mesojedi, a pretpostavlja se da je njihova ishrana počela u potpunosti da se zasniva na bambusu tek pre dva miliona godina kada su u Kini evoluirale moderne džinovske pande.

O evoluciji pandi se malo toga zna, jer nije pronađen veliki broj fosilnih ostataka njihovih predaka, ali su molekularne studije potvrdile da pripadaju medvedima iako se neke njihove osobine i životne navike razlikuju. Reč „džinovska“ često se koristi kako bi se razlikovala od crvene pande, čiji je daleki srodnik.

Prošlog meseca nedavna otkrića prokomentarisao je i Žang Džinšuo sa Instituta za zoologiju Kineske akademije nauka rečima da svakako van Kine postoje ostaci pandi, ali da ih još nema dovoljno da bi se dao definitivan odgovor o njihovom poreklu. Debata traje već godinama, a četrdesetih godina 20. veka, takođe u Mađarskoj, pronađeni su ostaci za koje je procenjeno da su stari oko sedam miliona godina. Zatim je usledila serija pronalaženja fosila u Kini, a osamdesetih godina pronađeni su ostaci stari oko osam miliona godina, nakon čega je preovladalo mišljenje da su azijske pande starije. Početkom 21. veka takozvana evropska teza ponovo stiče popularnost kada su 2012. godine na području današnje Španije pronađeni ostaci stari oko 11,6 miliona godina, koji su ujedno i najstariji do sada.

Jedna od pretpostavki je i da je direktna linija nasleđivanja današnjih pandi azijska, a da su u Evropi postojale sestrinske linije. U vreme kada su je ovi medvedi nastanjivali Evropa je bila znatno toplija i vlažnija, a hemikalije sa zuba drugih životinja pronađenih u blizini Rudabanje pokazuju da se na ovom području u dalekoj prošlosti najverovatnije nalazila suptropska šuma. Ovakve šume u Evropi nestale su pre oko pet miliona godina što je moglo da dovede do izumiranja pandinih srodnika.

Moderne pande su ugrožena vrsta uglavnom zbog menjanja njihovog prirodnog staništa i niske stope rađanja. Krajem 20. i početkom 21. veka situacija je počela da se popravlja, a panda je postala jedna od omiljenih ugroženih životinjskih vrsta i jedna od retkih vrsta čije je prirodno stanište pod Uneskovom zaštitom. Novija istraživanja pokazuju da zaštita ovih životinja i njihovih staništa doprinosi očuvanju i brojnih drugih vrsta.

 

 

 

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs