открића

Одакле су панде?

Недавно објављено откриће фосила сродника панде на подручју данашње Мађарске изнова покреће питање са ког континента потичу ове животиње

Текст: Јована Николић

Преци једног од симбола Кине, џиновске панде, живели су на другом континенту – у  Европи. Међутим, расправа о месту порекла још траје, а заговорницима претпоставке да ове животиње потичу из Европе иду у прилог фосилни остаци о којима су крајем октобра ове године извештавали светски медији. Наиме, на основу фосилних остатака, тачније зуба, палеонтолог Дејвид Биган са Универзитета у Торонту закључио је да су пре око десет милиона година на подручју данашње Мађарске живели медведи слични пандама. 

Биган је ове остатке пронашао док је тражио кости хоминида у близини места Рудабања, у близини границе са Словачком. Ова локација је одраније позната по остацима великог примата рудапитекуса, а сада остаци пронађени на овом месту изнова покрећу питање порекла једног од омиљених медведа.

У истраживању фосила Бигану су помагале колеге са Универзитета у Поатјеу и Универзитета у Еквадору, па су тако упоређујући их са зубима медведа утврдили да су ове изумрле животиње јеле биљке. Овај податак указује да су имали исхрану сличну пандама, али не говори о томе да ли су били њихови преци или сродници. Међутим, модерне панде имају специјализовану зубну анатомију, која недостаје њиховим претходницима.

Панде се углавном хране бамбусом, па се њихово изумирање често посматра у светлу чињенице да се ова биљка веома тешко одржава, а истраживања покушавају да објасне да ли она може да обезбеди довољно енергије овако масивним животињама. Међутим, панде су задржале систем за варење какав имају месоједи, а претпоставља се да је њихова исхрана почела у потпуности да се заснива на бамбусу тек пре два милиона година када су у Кини еволуирале модерне џиновске панде.

О еволуцији панди се мало тога зна, јер није пронађен велики број фосилних остатака њихових предака, али су молекуларне студије потврдиле да припадају медведима иако се неке њихове особине и животне навике разликују. Реч „џиновска“ често се користи како би се разликовала од црвене панде, чији је далеки сродник.

Прошлог месеца недавна открића прокоментарисао је и Жанг Џиншуо са Института за зоологију Кинеске академије наука речима да свакако ван Кине постоје остаци панди, али да их још нема довољно да би се дао дефинитиван одговор о њиховом пореклу. Дебата траје већ годинама, а четрдесетих година 20. века, такође у Мађарској, пронађени су остаци за које је процењено да су стари око седам милиона година. Затим је уследила серија проналажења фосила у Кини, а осамдесетих година пронађени су остаци стари око осам милиона година, након чега је преовладало мишљење да су азијске панде старије. Почетком 21. века такозвана европска теза поново стиче популарност када су 2012. године на подручју данашње Шпаније пронађени остаци стари око 11,6 милиона година, који су уједно и најстарији до сада.

Једна од претпоставки је и да је директна линија наслеђивања данашњих панди азијска, а да су у Европи постојале сестринске линије. У време када су је ови медведи настањивали Европа је била знатно топлија и влажнија, а хемикалије са зуба других животиња пронађених у близини Рудабање показују да се на овом подручју у далекој прошлости највероватније налазила суптропска шума. Овакве шуме у Европи нестале су пре око пет милиона година што је могло да доведе до изумирања пандиних сродника.

Модерне панде су угрожена врста углавном због мењања њиховог природног станишта и ниске стопе рађања. Крајем 20. и почетком 21. века ситуација је почела да се поправља, а панда је постала једна од омиљених угрожених животињских врста и једна од ретких врста чије је природно станиште под Унесковом заштитом. Новија истраживања показују да заштита ових животиња и њихових станишта доприноси очувању и бројних других врста.

 

 

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs