Открића

Нова генерација антибиотика

(АКТУЕЛНО) Бактерије отпорне на антибиотике представљају све већу претњу за људско здравље, међутим, научници из Велике Британије на трагу су новог лека за сузбијање инфекција

 

Текст: И. Хорват

Прекомерна употреба антибиотика довела је до све озбиљнијег проблема савремене медицине. Протекле године у Европи откривена је бактерије која је резистентна на све познате антибиотике, што нас је у након непуног века употребе овог лека готово вратило у период пре открића пеницилина. Тривијалне инфекције могле би поново да постану смртоносна претња.

Међутим, научници из Џон Инес центра, на Универзитету у Источној Англији у Великој Британији, дошли су до занимљивог открића које би у будућности могло да се користи у борби против бактеријских инфекција, како код људи тако и код биљних врста.

Када напада организам, бактерија пре свега тражи погодно место да “отпочне” инфективни процес. Др Џејкоб Малоне, научник са овог универзитета, првобитно је уочио да се јављају високе концентрација протеина када бакетрије дођу у контакт са биљком или човеком. Накнадним истраживањима схваћено је да су управо они важан фактор који омогућује миграције бактерија током развоја инфекција.

Откриће др Малонеа и његовог тима указало је на нови пут када је реч о борби против инфекција: управо би овај протеин, под називом RimK, могао да постане мета нових антибиотских лекова. Научници су проучавали род бактерије Pseudomonas, међу којима се налазе и поједине патогене врсте, попут P. aeruginosa, које чини око седам одсто инфекција у болницама у Великој Британији. 

Такође, они су открили да је напредовање ових бактерија угрожено уколико се у раној фази инфекције протеин “избрише” из организма бактерије. Према досадашњим сазнањима, он је присутан у неколико стотина бактерија, међу којима се налазе поједини патогени веома штетни за људско здравље.

Када су истраживачи уклонили RimK из тела бактерија, њихово кретање је било ограничено, што је у значајној мери утицало на способност ових микроорганизама да започну и шире инфекцију. Међутим, уколико је “мутирана” бактерија директно била убачена у само ткиво биљке, инфекција се ипак развијала без икаквих потешкоћа.

У светлу ових резултата, научници на челу са др Малонеом закључили да протеин RimK игра пресудну улогу у раној фази развоја инфекције код биљака, али исто тако и код људи. Међутим, уочено је да осим ове функције, RimK поседује још једну веома важну улогу у животу бактерија: овај протеин регулише продукцију других протеина унутар овог микроорганизма.

Оног момента када бактерија “уочи” згодно место за развој инфекције она се адаптира на услове околине на тај начин што ствара стотине нових протеина. Управо RimK регулише синтезу тих протеина и на тај начин помаже бактеријама да се адаптирају и што дуже опстану у телу домаћина. Уколико је међутим, овај протеин искључен из процеса, способност адаптације бактерије је угрожен, а тиме се задаје велики ударац даљем ширењу инфекције. 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs